Saveznik pa protivnik

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, decembra – Gledalac u bioskopu "Maza galerije", u vašingtonskom predgrađu, doživeo je film "Rat Čarlija Vilsona" kao mešalicu vremena. Dok ga je radnja na ekranu vukla u prošlost, misli su mu se vraćale u sadašnjost. Prikazana je, naime, epizoda iz hladnog rata, kad je je ovdašnji kongresmen i plejboj Čarli Vilson ličnim angažmanom doprineo da SAD snažno podrže borbu gerile u Avganistanu, iz koga su nekoliko godina kasnije bili prinuđeni da se povuku sovjetski invazionisti. Prizori iz tog negdašnjeg poduhvata ujedno su gledaoca podsećali na aktuelnu stratešku, globalnu, a naročito američku, dramu u čijem je epicentru opet ta azijska zemlja, sada kao poligon "globalnog rata protiv terorizma", kako je Bela kuća označila tekuće svetske lomove.

Paklena uzajamnost

Veza prošle drame sa sadašnjošću povećana je okolnošću da su današnji najljući protivnici Amerike upravo oni koje je ojačala na frontu protiv ondašnjih zajedničkih neprijatelja. Vilson (74), čiji smireniji dani teku u rodnom mu Teksasu, potvrđuje da su mudžahedini, kojima je izdejstvovao pomoć vrednu milijardu dolara, sada preobraženi u talibane i da se u savezu sa Al Kaidom ispostavljaju kao novi "neprijatelj broj jedan" Amerike.

Prošla uspešna saveznička veza pretvorila se u paklenu uzajamnost. Al Kaida je optužena za udare 11. septembra 2001. putničkim avionima na Njujork i Vašington, da bi potom Amerikanci, na čelu međunarodne koalicije, svrgli režim talibana i Al Kaide, koji su našli utočište u Americi savezničkom Pakistanu, gde su osumnjičeni za nedavni atentat na Benazir Buto i odakle podrivaju novi poredak u Avganistanu.

Košmar je u međuvremenu proširen na Irak i druga područja Bliskog istoka, pa se nameće utisak da je Vilsonov antikomunistički poduhvat bio posredni i neželjeni deo rasadnika potonjih potresa koji su na nove muke bacili mnoge narode, a i njegove Amerikance. "Pouke iz Vilsonovog rata važe danas", konstatuje u uvodniku visokotiražni "Ju-Es-Ej tudej".

Uz podsećanje da su ubrzo posle prosovjetske vlasti u Avganistanu tom zemljom zavladali "islamistički fanatici", koje je proterala međunarodna koalicija, list konstatuje da američke snage nisu uspele da uhvate Osamu bin Ladena, iako im je to bio jedan od glavnih zadataka. Taj propust je, dodaje se, posledica preorijentacije komande Džordža Buša, koja se najednom usredsredila na Irak pod netačnom  pretpostavkom da se tamo gradi arsenal za masovno uništavanje i održavaju prisne veze sa Al Kaidom…

Kao da nije naučena prethodna istorijska lekcija, ocenjuje "Tudej". Amerika je opet "zanemarila" Avganistan posle jedne ratne pobede i opet na istom mestu zapala u nove nevolje.

Film je svrstan u žanr komedije, ali pokazuje da su posledice ulaska u rat, sada kao i nekada, smrtno ozbiljne, zaključuje uvodničar.

Prilikom projekcije "Rata Čarlija Vilsona", pre neki dan, publika se često glasno smejala, ali je iz sale izašla bez osmeha na licu. "Komično je bilo i tragično", prokomentarisao je pomenuti gledalac.

Čarli Vilson ne krije – lično zadovoljstvo. "Ni u najluđim snovima nisam mogao da pomislim da će mene na ekranu da ovekoveči jedan od najvećih glumaca današnjice – Tom Henks", izjavio je u u jednom od niza intervjua.

Priznaje, ujedno, da je u Henksovoj verziji ispao bolji nego što je stvarno bio. Važio je, ne poriče, za "nepopravljivog ženskaroša i ljubitelja viskija", ali mu to nije smetalo da se ispolji kao ratni mobilizator.

Bolje nego ijedan film u poslednje četiri decenije, "Rat Čarlija Vilsona" otkriva procese u prestonici, smatra njegov prikazivač u "Vašington postu". Opisuje atmosferu "ja tebi, ti meni", veza zemljaka i privatnog i državnog kapitala, isprepletenosti ličnih naklonosti i strateških poteza, alkohola i udvaranja…

I golubovi i jastrebovi

Iako je važio za liberala, Vilson se "ušemio", intimno i politički, s konzervativnom teksaskom uticajnom damom, sada 78-godišnjom, Džoanom Hering (koju glumi Džulija Roberts). Deluju kao dva goluba, koje objedinjava "jastrebovska" (ratnička) strast u veri da mogu da "oslobode Avganistan od komunističke napasti".

Džoanu su kao suprugu petrolejskog biznismena, kako prenosi "Hjuston kronikl", lideri Pakistana uverili da su Sovjeti ušli u Avganistan da bi ovladali Bliskim istokom, a onda i svetom. "U ime bezbednosti Amerike", ona je, zatim, povela akciju za pomoć avganistanskim mudžahedinima, privukavši Vilsona sebi – i fizički i strateški.