DUŠAN MAŠIĆ

Jedina imuna na pritiske izvršne vlasti, advokatura, predstavlja trn u oku svima koji, zloupotrebom sudskog postupka, pokušavaju da ostvare neke svoje ciljeve.

Često se u medijima stavlja znak jednakosti između advokature i mafije. Advokati imaju obavezu da svim ljudima pruže stručnu pravnu pomoć, te to što postupaju kao branioci u predmetima tzv. organizovanog kriminala ne znači da opravdavaju izvršenje najtežih krivičnih  dela. Osporavati tu obavezu advokata isto je što i pitati da li lekari treba da pruže pomoć ljudima ranjenim u tzv mafijaškim obračunima.

Mnogo puta sam osetio nemoć u sudnici, a u poslednje vreme se u sudnici vrlo često pored osećanja nemoći osetim i ponižen i posramljen jer svojim prisustvom dajem legitimitet događajima u sudnici. Politika na velika vrata ulazi u sudnice, sudije i tužioci, uplašeni za egzistenciju, podležu pritiscima dnevne politike. Za sud postoje ljudi koji su nedodirljivi, koje sud ne sme da pozove za svedoke a koji javno optužuju i svakodnevno truju javnost raznim neistinama i poluistinama. Nemoć suda se ogleda u tome što nema hrabrosti da takve ljude pozove i pita odakle im takva saznanja. Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina.
Advokatura je tu nemoćna.

Mediji su, nažalost, postali oruđe u rukama svojih finansijera koji su moć stekli na veoma sumnjiv način. Postali smo nemi posmatrači korišćenja kako medija, tako i policije i pravosuđa, u svrhu ličnog razračunavanja tih moćnika sa ostalim ljudima. Advokatura je tu nemoćna.

Pravosuđe sve češće kao uzor uzima pravila Haškog tribunala. Princip "prvo ćemo uhapsiti čoveka, oblatiti ga kroz medije, a kasnije ćemo tražiti dokaze" zaživeo je, nažalost, i u našem pravosuđu. Pritvor postaje mera brutalne odmazde a ne, kako zakon predviđa, mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Pojedini advokati kojima je advokatura usputna stanica između dve političke funkcije, a koji su shvatili da je politika daleko unosnija od advokature, u službi svojih partija u dnevnopolitičke svrhe često svoje kolege advokate koji časno rade svoj posao nazivaju "advokatima mafije". To samo odslikava njihov karakter i poniznost u želji da se na taj način dodvore svojim političkim šefovima koji ih kasnije bogato nagrađuju funkcijama, stanovima, članstvima u raznim upravnim odborima i ostalim pogodnostima. Advokatura je tu nemoćna.

Na kraju, da bi pravosuđe objasnilo svoju nemoć pred ustupcima dnevnoj politici, nemogućnost da se opravda dužina trajanja postupka zbog loših optužnica koje ne nude dovoljno dokaza o krivici optuženih, pribegava se izmišljanju advokata mafijaša koji se koriste nedozvoljenim sredstvima radi opstrukcije rada suda. Advokat koji postupa po zakonu i svim dozvoljenim sredstvima brani klijenta je pre svega dobar profesionalac a nikako saradnik mafije kako nas u poslednje vreme olako karakterišu. Odbraniti se od ovakvih optužbi koje se svakodnevno serviraju javnosti je nemoguće.