Mesić: Slovenci da plate

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 14. septembra –  „Hrvatska se vraća Renovom predlogu u kome je za nas veoma važna odredba o dodiru sa otvorenim morem”, branio se sinoć u studiju TV Slovenija predsednik slovenačke vlade Borut Pahor pred provokativnim pitanjima novinarke o (ne)uspehu pregovora sa Hrvatskom u rešavanju graničnih nesporazuma između dve države.

Bilo je to prvo Pahorovo istupanje u javnosti posle saopštenja (u petak) da je sa koleginicom Jadrankom Kosor konačno pronašao zajednički jezik, što hrvatskim pregovaračima otvara put za nastavak pristupnih pregovora sa Unijom.

Pahora su kod kuće napali opozicija i neki koalicioni partneri, ogorčeni jer je izneverio dogovor da će Slovenija diktirati blokadu hrvatskih pristupnih pregovora sa EU sve dok ne bude okončan posao razgraničenja, onako kako to želi zvanična Ljubljana.

Slovenački premijer se branio rečima da je Slovenija izvukla najviše što je mogla, da je „uspeh postignut” i da „Slovenija treba da bude zadovoljna” jer se „Hrvatska (sada) vraća drugom Renovom predlogu” koji je povoljan po Sloveniju pošto joj omogućava pristup otvorenim vodama Jadrana. Da bi ućutkao kritičare, Pahor je pomenuo i „pravičnost”, namećući zaključak da je taj princip ponovo u igri u sporu oko slovenačko-hrvatske granice.

Slovenija bi na osnovu tog principa stekla pravo da upravlja onim delom mora i kopna koje je slovenačka policija kontrolisala u SFRJ, a koje Hrvatska od 1991. smatra delom svoje teritorije.

Zanimljivo je da ničega od toga što Pahor nabraja u korist svojih pregovaračkih sposobnosti da zaštiti „nacionalni interes” – nema u dokumentu koji je hrvatska premijerka poslala iz Pahorovih odaja švedskom predsedništvu Evropske unije u petak.

U pismu, čiji je faksimil na svom portalu objavio zagrebački „Jutarnji list”, Kosorova ne pominje ni „pravičnost”, ni „drugi” ili bilo koji predlog koje je komesar za proširenje EU Oli Ren nudio Ljubljani i Zagrebu u prvoj polovini 2009. godine.

Kosorova je u drugom pasusu pisma poslatog faksom u Stokholm napisala samo da „niti jedan dokument u našim pristupnim pregovorima s EU (koje je Hrvatska do sad predala Briselu) ne može prejudicirati konačno rešenje graničnog spora između Hrvatske i Slovenije“; u trećem pasusu je dodala da će se „rešenje ili način rešavanja graničnog spora” tražiti u nastavku bilateralnih pregovora s Ljubljanom.

Tu pominje i da bi spor o granici mogao preseći „arbitražni sud”, što je Ljubljana uvek odbijala, svesna da bi međunarodnim arbitrima teško nametnula zahtev da tokom odlučivanja o graničnoj crti između dve države pođu od „principa pravičnosti”. Kosorova nigde nije preuzela ni obavezu da Hrvatska posao razgraničenja sa Slovenijom mora da okonča pre ulaska u Uniju, što je proteklih devet meseci bio glavni slovenački uslov za skidanje blokade hrvatskih pregovora sa EU.

Pahor domaću javnost preko ljubljanske POP TV umiruje rečima da ono što ne piše u pismu koje je Kosorova poslala u švedsku prestonicu stoji u „zapisniku zvaničnog sastanka”, kao i da je moguć „dvostrani sporazum” o međi, gde bi „Slovenija insistirala ili na principu dodira sa otvorenim morem – dakle na reči ’junction’ (džankšen) koja je preuzeta iz (propalog) sporazuma Drnovšek–Račan, ili na primeni međunarodnog prava i principa pravičnosti ’ex aequo et bono’”.

Pahor uverava zemljake i da je „ton u tekstu (zapisnika sastanka sa Kosorovom u petak) takav da sporazum o razgraničenju mora biti ratifikovan uoči ulaska Hrvatske u EU, pa tu nema ni senke sumnje”. Pahorov optimizam ne deli veći deo ovdašnjeg javnog mnjenja koje prati pobedničko pirovanje političara i medija u susedstvu, gde listom pozdravljaju uspeh Kosorove u Ljubljani.

Premijerka Kosor je na pretnju Radovana Žerjava, predsednika slovenačkih narodnjaka (SLS), da će tražiti raspisivanje referenduma o ulasku Hrvatske u EU, što je podržao i prvak desnice Zmago Jelinčič, odgovorila da je to ne brine.

Ljubljanska štampa negoduje i zbog trijumfalizma hrvatskog predsednika Stjepana Mesića koji je skidanje slovenačke blokade komentarisao da je „Kosorova zabila gol”.

Mesić zaključuje da je najvažnije da je Evropa shvatila da Hrvatska može da ostvari svoj strateški cilj (ulazak u EU), a da očekuje da će Slovenci i Hrvati posle rešenja spora o međi to zajedno proslaviti u kafani, gde će ceh morati da plate Slovenci jer su prvi ušli u Uniju.