Ki­na naj­ve­ći iz­vo­znik

Za ne­ko­li­ko go­di­na Ki­na će po­sta­ti naj­ve­ća svet­ska eko­no­mi­ja. Do tog ci­lja ta naj­mno­go­ljud­ni­ja ze­mlja sve­ta pro­la­zi kroz po­je­di­ne eta­pe i po­la­ko ru­ši do ju­če ne­za­mi­sli­ve gra­ni­ce.

Ki­na je u 2007. pre­te­kla SAD u rob­nom iz­vo­zu i po­sta­la dru­gi svet­ski eks­por­ter.

Bi­la je od­mah iza ne­pri­ko­sno­ve­ne Ne­mač­ke. Pro­šle go­di­ne se, me­đu­tim,sa­svim pri­ma­klaNe­mač­koj za­be­le­živ­ši sa­mo 2,5 od­sto ma­nju vred­nost iz­vo­za, da bi u raz­do­blju ja­nu­ar–jul ove go­di­ne po­sta­la vo­de­ći svet­ski iz­vo­znik pre­te­kav­ši i Ne­mač­ku, ka­že za naš list dr Mi­ro­slav Zdrav­ko­vić, ured­nik saj­ta eko­no­mi­ja.org.

Da ki­ne­ska eko­no­mi­ja gra­bi krup­nim ko­ra­ci­ma ka li­der­skoj po­zi­ci­ji sve­do­če i po­da­ci MMF-a.Ki­ne­ska eko­no­mi­ja je 1980, me­re­no ku­pov­nom sna­gom va­lu­ta a ne te­ku­ćim kur­se­vi­ma, či­ni­la sve­ga 8,9 od­stoame­rič­ke. Već 1990. do­sti­že 15,7,u 2000. je na 30,6, a pro­šle go­di­ne se pri­ma­kla na 55,5 pro­ce­na­ta. Ove, 2009,pro­ce­nju­je se da će bi­ti 60,8, a ne ta­ko da­le­ke 2014. i svih 85,3 od­sto.Eks­tra­po­la­ci­jom sto­pa ra­sta iz go­di­na ko­je pret­ho­de do­la­zi­mo, ka­ko tvr­di Zdrav­ko­vić,do po­da­tka da će u 2017. go­di­ni Ki­na po­sta­ti naj­ve­ća svet­ska eko­no­mi­ja.

Pre­ma ra­ni­jim sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma MMF-a, tre­ba­lo je da već 2009. Ki­na po­sta­ne naj­ve­ća eko­no­mi­ja, ali je nje­nouče­šće obo­re­no na osno­vu is­tra­ži­va­nja Svet­ske ban­ke o ku­pov­noj sna­zi do­ma­ćih va­lu­ta u 2005. Po tom is­tra­ži­va­nju, utvr­đe­no je da je ki­ne­ski ni­vo ce­na za oko 40 od­stove­ći u od­no­su na ra­ni­je pro­ce­ne i shod­no to­me je sma­njen njen udeo u svet­skoj eko­no­mi­ji u sa­op­šte­nju za april 2008. go­di­ne.

– Da li je do to­ga do­šlo pu­kim sta­ti­stič­kim i me­to­do­lo­škim pro­me­na­ma ili za­to što se ne­ko­me ti po­da­ci ni­su do­pa­li, u ovom ča­su ni­je mno­go va­žno. To čak ni Ki­ne­zi­ma ne sme­ta mno­go. Oni, du­go­roč­no, zna­ju kuda idu. Na­ša je ne­vo­lja što mi od njih ni­šta ni­smo na­u­či­li, a ka­mo­li po­sta­vi­li te­me­lje iz­vo­zne i raz­voj­ne stra­te­gi­je, ne­go se i da­lje ba­tr­ga­mo u ne­mo­ći šta stran­ci­ma da pro­da­mo – na­gla­ša­va naš sagovornik i do­da­je da ni ovo za­tiš­je u svet­skoj eko­no­mi­ji ni­smo is­ko­ri­sti­li za no­ve teh­no­lo­gi­je i iz­vo­zne po­slo­ve.

Udeo Ki­ne u svet­skoj eko­no­mi­ji po­ve­ćan je sa dva od­sto 1980. na 11,4 pro­ce­na­tau 2008. Zdrav­ko­vićoče­ku­je da će 2014. do­sti­ći 15,5 od­sto. Udeo SAD je u svet­skom eks­por­tu pao sa 22,4 u 1980. go­di­ni na 20,7 od­sto pro­šle go­di­ne. Oče­ku­je se da će u 2014. go­di­nebi­ti 18,4 pro­cen­ta.

Ka­da se po­sma­tra stan­dard gra­đa­na me­ren ku­pov­nom sna­gom va­lu­ta, pro­se­čan Ki­nez je 1980. go­di­ne bio 50 pu­ta si­ro­ma­šni­ji od pro­seč­nog Ame­ri­kan­ca (ne ra­ču­na­ju­ći ras­po­de­lu bo­gat­stva i pri­ho­da unu­tar ze­ma­lja). Taj jaz je 1990. sve­den 29, a u 2008. na osam pu­ta. Pro­ce­ne za 2014. ka­žu da će pro­se­čan Ki­nez bi­ti pet pu­ta si­ro­ma­šni­ji od Ame­ri­kan­ca.

U od­no­su na pro­seč­nog gra­đa­ni­na Sr­bi­je, pro­se­čan Ki­nez je 2000. bio si­ro­ma­šni­ji 58, u pro­šloj go­di­ni 45, a u 2014. oče­ku­je se da će bi­ti si­ro­ma­šni­ji za sve­ga 26 pro­ce­na­ta. A mi, ka­že, na kra­ju Zdrav­ko­vić, i da­lje pri­ča­mo o Evro­pi bez al­ter­na­ti­ve i ne­ka­kvom stra­te­škom part­ner­stvu s Ki­nom. Do­me­ti te i ta­kve po­li­ti­ke, is­ti­če, sa­svim se dru­ga­či­je vi­de ka­da se sta­ve u kon­tekst hlad­nih broj­ki, ko­je ni po če­mu ni­su ohra­bru­ju­će za nas i na­šu eko­no­mi­ju.