Srbija i Evropa ne misle na isti način (1)

Opšti utisak o rezultatima "Politikinog" istraživanja o srpskim kulturnim vrednostima jeste da je srpska populacija okrenuta sebi i svojoj kulturi, da veliki broj ljudi nema interesovanje ne samo za ono što se zbiva u svetu nego i za ono što se događa na planu kulture kod nas, da je kulturna praksa redukovana i svedena na minimum, rekla je za "Politiku" Milena Dragićević-Šešić, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i sociolog kulture.U prilog ovoj oceni može se navesti da je "Politikino"" istraživanje pokazalo da je samo 39,2 odsto građana Srbije izjavilo da je za njih kultura važna; da 32,4 odsto naših sugrađana nije zainteresovano da upoznaje ljude iz drugih država; da skoro pedeset odsto ispitanih nema želju da nauči strani jezik; da 30,5 odsto nema želju da učestvuje u kulturnim događajima; da 75,4 odsto građana nije zainteresovano za kulturu i umetnost iz drugih zemalja: da samo jedan odsto građana govori neki od jezika naroda koji žive na teritoriji Srbije, a da to nije srpski jezik.

"Rezultati pokazuju da vrednosno i mentalno nismo deo Evrope. To ne mora da znači da su evropske vrednosti bolje, ali iste nisu", kaže Milena Dragićević-Šešić. Ona dodaje da je indikativno to što tek 10,9 odsto ispitanika u Srbiji kao asocijaciju na reč kultura navodi porodicu i obrazovanje. Upravo se u okviru porodice i obrazovnog sistema formiraju kulturne navike, a po njenom mišljenju, i porodica i obrazovanje su omanuli u svojoj misiji. Naša sagovornica kaže da se rezultati ovog istraživanja uklapaju u slabe rezultate koje su naši srednjoškolci postigli na PISA testu, a po njemu naša zemlja po primeni stečenog znanja zauzima mesto u donjoj polovini liste, onoj koja je rezervisana za zemlje sa rezultatima ispod proseka.

"Ono što nedostaje ovom istraživanju jeste razgovor i druženje kao kulturna praksa. U Srbiji je to osnovni način korišćenja slobodnog vremena, osnovni način saznavanja sveta. I to razgovor koji se vodi sa istomišljenicima, dakle ne dijalog, već komunikacija u kojoj čovek potvrđuje mišljenje koje već ima", kaže Milena Dragićević-Šešić.

Podaci koje smo naveli deo su rezultata istraživanja pod nazivom "Srpske kulturne vrednosti", koje je sprovela "Politika" u saradnji sa Agencijom za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja "Faktor plus" u novembru i decembru prošle godine. Istraživanje je urađeno telefonskom anketom, na uzorku od 1.000 ispitanika. Ono je imalo za cilj da pokaže kako građani Srbije shvataju pojam kulture i njenu važnost, kakve su njihove kulturne navike, kakav je njihov odnos prema međunarodnoj kulturnoj razmeni, koliko Srbi poznaju kulturu i tradiciju naroda s kojima žive na istoj teritoriji. Istraživanje je najvećim delom rađeno prema istraživanju "Juropijan kalčral valjus" koje je u septembru prošle godine uradio "Evrobarometar" na teritoriji 27 zemalja EU. Rezultati ova dva istraživanja dati su uporedo da bi se stekla približna slika o stavovima građana Srbije i EU.

Mir ključna vrednost

Ključna vrednost i za građane Srbije (83,5%) i za građane EU (61%) je mir (vidi tabelu 19). Kad je reč o drugim vrednostima, razlike su izrazito velike. Druga ključna vrednosti za građane EU je očuvanje prirode 50 odsto, dok se u Srbiji ekologija našla bezmalo na začelju sa 20,1 odsto. Socijalna jednakost i pravda bitna je za 37 odsto građana EU i 53,7 odsto građana Srbije. Sloboda mišljenja važna je takođe za 37 odsto građana u EU, dok se u Srbiji za nju kao ključnu vrednost izjasnilo 22,4 odsto građana. Manje važno za Evropljane je poštovanje istorije i njenih lekcija (17 odsto), dok je ono u Srbiji izuzetno važno (48,7). Za progres i inovaciju u EU se izjasnilo 14 odsto građana, a u Srbiji 28, 5, dok je kultura različitosti ključna vrednost za 12 odsto građana u Evropi i 16,3 odsto u Srbiji.

Visoku ocenu srpskoj kulturi (vidi tabelu 13) dalo je 64,2 odsto građana Srbije, što je donekle malo s obzirom na to da je 75,4 odsto građana izjavilo da nisu zainteresovani za stranu kulturu i umetnost. Srpsku kulturu nisko je ocenilo skoro duplo manje ispitanih, njih 31,1 odsto. Da je srpska kultura bolja od kulture drugih naroda koji žive na teritoriji Srbije smatra 49,3 odsto građana (vidi tabelu broj 17), da je niti bolja, niti lošija ocenilo je 30,5 odsto, da je lošija smatra 10,6 odsto građana.

Ako se, međutim, uzme u obzir da je 65,9 odsto građana izjavilo da ne poznaje kulturu i tradiciju nesrpskih naroda koji žive na teritoriji Srbije (vidi tabelu 15) i da njihov jezik ne zna 93,6 odsto ispitanih građana (vidi tabelu 16), osnovano je postaviti pitanje na osnovu čega, na osnovu kog znanja i merila je skoro polovina ispitanih došla do ocene da je srpska kultura bolja od drugih kultura.

Negativno o globalizaciji

Stav građana Srbije prema globalizaciji je izrazito negativan: 57 odsto smatra da globalizacija ugrožava srpsku kulturu (vidi tabelu 14), a svega 29,2 odsto smatra da proces globalizacije srpsku kulturu čini dinamičnijom, bogatijom i dostupnijom (vidi tabelu 18). Stav građana EU po tom pitanju nije najjasniji, jer većina smatra da globalizacija bogati evropsku kulturu (58 odsto) i ta ista većina istovremeno tvrdi da predstavlja pretnju (53 odsto). Da je globalizacija pozitivan proces u većem procentu od ostalih tvrde Maltežani (73 odsto), Belgijanci i Danci (po 69), Portugalci (68), Italijani (67). Na dnu lestvice nalaze se Austrijanci, Mađari i Rumuni (51 odsto), Litvanci (48), dok su najveći skeptici posle Srba Holanđani sa 44 odsto.

Međutim, Holanđani se ne nalaze na vrhu liste zemalja čiji građani smatraju da globalizacija predstavlja pretnju po evropsku kulturu. To mesto zauzima Grčka (69 odsto), sledi Estonija (68), zatim Belgija (67 odsto – Belgijanci istovremeno zauzimaju drugo mesto među onima koji smatraju da globalizacija čini kulturu dinamičnijom), slede Slovenci (65 odsto), Francuzi (64 odsto), Britanci i Mađari (62 odsto). Na začelju ove liste nalaze se Šveđani (46 odsto), Austrijanci (45 odsto), Italijani (44 odsto), Rumuni (43 odsto), a poslednji su Bugari (36 odsto). Austrijanci i Rumuni su i na dnu liste pozitivnog odnosa prema globalizaciji.

TV do sveta

Dok Srbi strane kulture upoznaju preko televizije, pripadnici država EU ih upoznaju preko – kašike. Na pitanje na koji način upoznajete strane kulture (tabela 8), 36,8 ispitanih kod nas je odgovorilo "gledanjem TV programa ili filmova na stranim jezicima", dok je 45 odsto građana EU reklo da to čini preko stranih kuhinja. Kineska, italijanska, francuska i ostale kuhinje su drugo sredstvo Srba za ostvarivanje međunarodnih kontakata – tako se izjasnilo njih 10,3 odsto. Kod Evropljana se na drugom mestu nalazi putovanje u inostranstvo. Na taj način je strane kulture upoznalo 27 odsto ispitanih građana EU, dok se sa inostranstvom susrelo tek 6,5 odsto građana Srbije. U pogledu putovanja, lošija od Srbije među zemljama EU je samo Bugarska, u kojoj se pet odsto građana izjasnilo da na taj način upoznaje strane kulture, a nisu daleko Rumunija i Portugalija sa po osam procenata. Na dnu te liste nalaze se tri turističke zemlje: Grčka, Italija i Španija, sa po 12 odsto. Tek četiri zemlje imaju preko 50 odsto ispitanika koji su izjavili da putovanjem upoznaju strane kulture: Holandija (65 odsto), Luksemburg (63 odsto), Danska (56 odsto) i Švedska (51 odsto). Da nema kontakte sa stranom kulturom u Srbiji je izjavilo 30,8 odsto ljudi, dok je to u EU reklo 27 odsto građana.

Kad je reč o upoznavanju ljudi iz drugih zemalja, što predstavlja mogućnost za kulturnu razmenu, Srbija kao članica EU ne bi spadala u vrh onih država čiji građani imaju veliku želju da upoznaju strance, ali ne bi bila ni na dnu. U EU u proseku 63 odsto građana se izjasnilo da je zainteresovano za upoznavanje ljudi iz drugih država, dok je 35 odsto nezainteresovanih. U Srbiji, s druge strane, raspoloženih za upoznavanje sa stranim državljanima ima 45,2 odsto, dok je nezainteresovanih 32,4 odsto (vidi tabelu 9). U našem istraživanju 22,4 odsto ispitanih nije imalo stav o ovom pitanju i takav odgovor nije bio sadržan u istraživanju Evrobarometra. Na vrhu raspoloženih za upoznavanje sa strancima nalaze se Šveđani (83 odsto), Luksemburžani (81 odsto), Danci (78 odsto), Francuzi i Britanci (75 odsto). U tri zemlje postoji veći broj građana koji su nezainteresovani od onih koji su zainteresovani za upoznavanje sa strancima: Bugarska (zainteresovanih 35 odsto, nezainteresovanih 55 odsto), Češka (42 i 57 odsto) i Slovačka (43 i 56 odsto).