Žena u modernom svetu

Predstava „Brod za lutke” Milene Marković, u režiji Ane Tomović, biće izvedena večeras i sutra uveče u „Sava centru” kao treća premijera 43. Bitefa. Kompozitor Darko Rundek je komponovao muziku pa će tim povodom gostovati na Bitefu i nastupati u predstavi „Brod za lutke”. Na ovogodišnjem Sterijinom pozorju u Novom Sadu ovo ostvarenje proglašeno je najboljom predstavom. Komad „Brod za lutke” osvojio je i druga vredna priznanja.

Ana Tomović je stasala uz Bitef. Na Odseku za pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je u klasi Egona Savina, a zatim obrazovanje nastavila kao stipendista Gete instituta na studijskom boravku u Talija teatru u Hamburgu. Pozorišna publika prepoznala je po originalnom rediteljskom rukopisu koji je pokazala u predstavama koje je radila u Beogradu i drugim gradovima – „Nakaze” Luka Hibnera na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, „Halflajf” Filipa Vujoševića u Ateljeu 212, „Monogamija” Stele Fihili u Somborskom pozorištu...

Neizvesno putovanje „Brodom za lutke” donelo vam je mnoge radosti. Pored velikog broja nagrada, evo i učešće na 43. Bitefu. Kako se nosite saovolikim uspehom?

Sve ima svoje vreme i možda je ovo bio pravi trenutak da neke stvari sazru. Radujem se uspehu predstave i nadam se da će mi to otvoriti mnoga vrata.

Da li Vas je uspeh promenio, odnosno koliko Vas je obavezao?

Uspeh predstave me je, pre svega, ohrabrio da dalje nastavim svojim putem i da pred sebe uvek postavljam velike izazove.

Kako komentarišete ovogodišnji podnaslov Bitefa „Kriza kapitala – umetnost krize”?

Odličan podnaslov. Prva asocijacija koja mi se nameće jeste umetnostpreživljavanjakrize, a takvih primera imam mnogo oko sebe.Mislim da tema Bitefa otvara neka fundamentalna pitanja sa kojima moramo da se suočimo kao civilizacija na početku 21. veka: da će se koordinate naših života značajno promenitii da budućnost uopšte neće biti onakva kakvom smo je zamišljali. Kriza je uvek put ka promeni vrednosti i ka podizanju svesti. A umetnost je u bliskoj vezi sa pojmom krize.

Milena Marković u komadu „Brod za lutke” bavi se sudbinom žene u savremenom svetu. Koliko je bilo izazovno tragati za pravim ključem ove drame?

Možda je to priča o sudbini žene u savremenom svetu, ali ja sam je više doživela kao intimnu ispovest jedne posebne žene. Bilo je veoma izazovno tragati za pravim ključem ove drame, posebno zato što je komad jako otvoren i nudi priliku za razna rediteljska učitavanja.

Drama „Brod za lutke” prožeta je nitima bajki „Snežana i sedam patuljaka”, „Ivica i Marica” ... Kakve su emocije probudile u Vama u ovom čitanju Milene Marković?

Posle prvog čitanja komada bila sam potresena i fascinirana, iako mi mnogo šta nije bilo jasno, nakon drugog čitanja sam plakala, a da i dalje nisam do kraja znala šta je to što tako snažno utiče na mene. To me je i inspirisalo da zaronim u taj svet.

Originalan, nov, radikalan pozorišni rukopis otvorio Vam je mnoga vrata. Koliko je bilo teško izboriti se za svoje mesto u ovim nemirnim i neizvesnim vremenima?

Kvalitetan rad i upornost se isplate. Ali, takođe, mislim da mi je u pravom trenutku Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu pružilo pravu šansu i ukazalo veliko poverenje. Bez takve podrške, napredak je nemoguć.

Često putujete po svetu. Koliko je umetnička razmena ideja, energije, neophodna u rediteljskom poslu?

Meni je to od vitalnog značaja. Razvoj je moguć jedino u stalnom dijalogu sa drugima i drugačijima od nas i to ne samo za umetnički, nego svaki razvoj. Borim se da taj dijalog bude stalno živ i da prevaziđem sva vizna i druga ograničenja kao i autozatvorenost sredine koja se plaši da se suoči sa različitostima i promenama, pa živi u iluziji samodovoljnosti.

Koliko Vam je pomogao boravak u nemačkom Talija teatru?

To je za mene bila prekretnica u svakom smislu jer sam se oslobodila različitih zadatih slika i predrasuda i shvatila da je u teatru sve moguće.