Učestale žrtve obesnih revolveraša

Britanac koji je pre nekoliko večeri doputovao u naš glavni grad da oseti čari noćnog provoda, umesto na žurki završio je, sasvim slučajno, sa metkom u stomaku u Urgentnom centru. Njegovo stanje je, kako kažu u ovoj ustanovi, stabilno.

On nije jedini prolaznik koji je zbog upotrebe oružja nastradao na ulici samo zato što se u pogrešno vreme našao u blizini mesta obračuna. U poslednjih desetak dana tri osobe su povređene jer su se zatekle nedaleko od pucnjave, a jedan mladić je čak izgubio život. U obračunu jednog momka i obezbeđenja diskoteke u Ulici kneza Miloša ozleđena je osamnaestogodišnja devojka, mladić u Borči ranjen je posle obračuna dve, najverovatnije kriminalne grupe, dok je na okretnici na Karaburmi ubijen radnik trafike.

–U poslednje vreme postoji trend koji ne osuđuje niko, a to je da je nasilje postao prihvaćen način za rešavanje problema. Delinkventi, uglavnom mladi ljudi, uz pomoć nasilja grade svoj status u društvu i pokušavaju da pomoću njega zauzmu svoj prostor na nekoj kriminalnoj lestvici u gradu – kaže Zoran Đurđević, profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu.

Kako kaže,oni imaju svoj sistem vrednosti i poseban odnos prema drugima.

–Ako neko pokuša da im se suprotstavi, dobiće isključivo samo jedan odgovor, a to je nasilje. U poslednje vreme na ulicama je i velika količina oružja. Postavlja se pitanje – odakle? Ko tim mladim ljudima prodaje oružje kad se zna da je došlo do smene u podzemlju i da su tu glavne pozicije sada zauzeli mlađi „kadrovi”? Odakle oni dobijaju sve to, jer do pištolja, ipak, nije lako doći? – kaže Đurđević.

Prema njegovim rečima, tinejdžeri, ali i oni nešto stariji, ponašanjem ponekad svoj život izlažu riziku.

– Kod nas su splavovi simbol za provod, ali isto tako neki od njih su i mesta na kojima nema preterane bezbednosti. Na njima se obično zateknu ljudi iz podzemlja, zbog čega „mlađarija” iz potrebe za provodom nesvesno sebe dovede u opasnost. Oni se nađu u blizini sumnjivih osoba, ali najčešće ne prepoznaju te momke od kojih im preti opasnost – objašnjava Đurđević.

On ističe da na ovu vrstu nasilja izostaje adekvatna akcija države.

– Nema brzih i pravosnažnih presuda kojima će se izreći objektivna i adekvatna kazna – kaže on.

Ekstremizam na našem tlu, ističe Ratko Božović, kulturolog, poodavno je prisutan.

– Ovde je obezvređen ljudski život. Kod nas postoji veliki nesporazum sa sobom i sa drugima. Negde tu vidim izvor mržnje u ljudima koja pravi mišolovku i za sebe i za drugoga. To je krug nasilja koji je nad nama ne samo na individualnom već i na kolektivnom planu – kaže Božović.

Branka Vasiljević