Ružin pupoljak

Pre konačnog kraja obavezan je povratak na početak. Potraga za značenjem, odnosno smislom reči „rosebud”, što će reći „ružin pupoljak” koju jedan svemoćni i prebogati čovek izgovara u samrtnom času u filmu „Građanin Kejn” Orsona Velsa – koji je večito prvi na listama najboljih filmova – upućuje na takav zaključak. Izgleda da su dani detinjstva najlepši i najznačajniji u ljudskom životu. Uostalom, i jedan Bečlija je svojevremeno govorio da je dete otac čovekov. Do istog zaključka se dolazi i posle slušanja novog, nažalost poslednjeg, albuma Džima Dikinsona „Dinosaurs Run In Circles”. I ovaj, kao i sve ostale solo albume, Dikinson je izdao pod punim imenom Džems Luter. 

Album „Dinosaurs Run In Circles” je izašao 12. maja ove godine. Nekoliko meseci kasnije, sredinom avgusta, Džim Dikinson je preminuo u 67. godini. Moglo bi se reći da je ova ploča testamentarne prirode. Veliki rokenrol vrač iz Memfisa vratio se pesmama koje je slušao u roditeljskom domu. Bilo je to u vreme pre nego što je rokenrol izmišljen. Na repertoaru su stari šlageri, lagane džez teme, arije iz mjuzikla, pesme iz filmova, poneki bluz i vodviljski napev.

Jedini pravi pandan ovom albumu je ploča Vorena Zivona „The Wind”. Oba dela su nastala u istom životnom trenutku, kad je kraj bio izvestan i blizak. Samo, dok je kod Zivona muzika podrugljivi kez u lice životu i/ili smrti, kod Dikinsona je to materijal kojim se spajaju dva dela životne kružnice u savršenu celinu.

Akustični trio je osnovna formacija na albumu „Dinosaurs Run In Circles”. Pored Dikinsona, koji svira klavir i peva, tu su još bubnjar Tom Lonardo i basista Sem Šup. Zvuče kao da muzičari koje smo gledali u filmovima „Kazablanka” i „Imati i nemati”, u nekom zadimljenom baru, posle snimanja, duboko u noći, sviraju za svoj groš pesme koje vole. Atmosfera je opuštena, topla, puna humora i finih vibracija. 

Pesme kao što su „Easy Street”, „The Gypsy” i „Hard Times (No One Knows Better Than I)” vode na sentimentalno putovanje. U ritmu teških koraka poslednjih noćnih ptica, koji se u sitne sate vraćaju kući, silazi se u melanholične dubine koje tavore u njima. Još su zanimljivije numere „Coleslaw”, „Save The Bones For Henry Jones (Cause He Don't Eat No Meat)” i „Who Threw The Whisky In The Well”. Njihov kabaretsko-vodviljski karakter podseća na Dikinsonovu teoriju o neraskidivoj povezanosti rok muzike i pozorišta, odnosno predstave u najširem značenju reči.

Intimistička obrada pesme „When You Wish Upon A Star” nalazi se na kraju ove nesvakidašnje ploče. Urađena je po ugledu na originalnu verziju iz Diznijevog filma „Pinokio”. Pevač Ukelele Ajk izvodi je tamo u liku cvrčka Džimija. „Ta scena u kojoj smešna buba peva prelepim glasom fantastičnu pesmu uobličila je moj artistički koncept”, rekao je Džim Dikinson u poslednjem intervjuu koji je dao. Album „Dinosaurs Run In Circles” svedoči da je zaista tako.