Koliko para toliko muzike

Vest da je Skupština grada Beograda finansijski pomogla koncert američke pop dive Madone, koji je održan 24. avgusta na Ušću, uzbudila je duhove. Mnogi kulturni radnici pobunili su se protiv ovakvog poteza, jer nije reč o malom novčanom davanju u vreme krize. I dok za Madonu, iako je u pitanju komercijalni projekat, ima para, za gradske kulturne institucije nema dovoljno novca, bio je argument mnogih koji se mogao čuti proteklih dana.

Koncert su, da podsetimo, organizovali „Udruženje Egzit” i najveća svetska promotorska kuća „Lajv nejšn”. Prema zvaničnim podacima, prvom nastupu najveće svetske pop zvezde u Beogradu prisustvovalo je 39.702 posetilaca. Kako je došlo do toga da se milioni daju za spektakl na Ušću, zašto baš taj koncert, koliko je od toga Beograd imao, samo su neka od pitanja koja su se postavljala proteklih dana.

Darijan Mihajlović, član Gradskog veća Skupštine Beograda, kaže za „Politiku” da je grad pomogao Madonin koncert na Ušću, ali da je suma od 20 miliona dinara koja se pominjala u medijima znatno manja.

– Finansijska konstrukcija još nije zatvorena, ali ne radi se o sumi od 20 miliona dinara, već od 14 miliona. Grad infrastrukturno pomaže svaki veliki događaj, jer tu postoje troškovi prema našim komunalnim preduzećima, kao što su Gradska čistoća, Beogradput... I ranije su se za velike događaje, primera radi za koncerte „Bijelog dugmeta” na Hipodromu, „Rolingstonsa” na Ušću, angažovale gradske službe, a za to postoje i određeni troškovi.

Na pitanje da li je i koliko grad zaradio od Madoninog koncerta, Mihajlović kaže:

– Precizan izveštaj još nije gotov, ali otprilike dva odsto od prodaje karata trebalo bi da se vrati, kroz program ustanova kulture.

Upravo zbog finansijske pomoći za gostovanje Madone, na ovim prostorima otvara se i pitanje koliko se pomaže drugim promotorima. I dok čelnici „Egzita” nisu želeli da govore ovim povodom za „Politiku”, Raka Marić, direktor produkcijske kuće „Mjuzik star prodakšn”, izričito tvrdi da njegovu kompaniju nikada niko finansijski nije pomogao. Čak ni prilikom organizacije velikih rok spektakla, kakvi su bili koncerti „Rolingstonsa” ili „Polisa” na Ušću.

– Grad Beograd je dao na raspolaganje Gradsko zelenilo, vodu, struju, dakle osnovne stvari potrebne za jedan veliki koncert. Ali, nismo dobili nijedan dinar. Čak smo bili u gubitku.

Marić ističe da su od dva pomenuta koncerta grad i država imali finansijsku korist i dodaje da su u pitanju velike sume novca.

Sa druge strane, iako je grad Beograd vlasnik Beogradske arene, Jasmina Krstić, portparol Arene, za „Politiku” ističe da sve koncerte koje je organizovala Arena kao promotor finansijski nije pomogao grad.

– Pojedini koncerti ostvare i gubitak, ali je najbitnije da se računi sravne na kraju sezone, kada se analizira cela poslovna godina, i da ukupna aktivnost bude pozitivna. Grad Beograd od organizacije bilo kakvog programa u Areni zarađuje i vraća deo novca u budžet koji je bio utrošen na izgradnju Arene.

Od svakog događaja, koji se organizuje u Areni, gradskom budžetu se uplaćuje odgovarajući iznos, bez obzira na to da li je koncert ostvario dobitak ili gubitak.

– Uspeli smo da ostvarimo pozitivne rezultate u 2007. i 2008. godini, a očekujemo isto i u 2009. Važno je napomenuti da organizovanje programa u Areni podrazumeva angažovanje dodatnih pratećih službi.

Od velikih manifestacija, koje se organizuju u Areni, grad Beograd ima direktnu i indirektnu korist.

– Direktna je što grad od svake manifestacije dobija određenu sumu i zapošljavaju se dodatni ljudi, a javlja se veći broj zainteresovanih klijenata, od čega se pola ostvarenog prihoda direktno uplaćuje u gradski budžet. Ova ukupna suma se na godišnjem nivou kreće od 250.000 do 350.000 evra.

Ali, vratimo se „Egzitu”. „Slučaj Madona” nikako nije usamljen. Jer, nažalost, ovo nije prvi put da se podiže prašina oko novca datog za organizaciju nekog događaja iza kog stoji „Egzit”. Tik pred početak letošnjeg festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi, desetog po redu, oglasili su se novosadski kulturni radnici i umetničke grupe izrazivši protest što za njih novca nema, a sa druge strane za „Egzit” se, bez problema, „dreši” kesa. Svoje nezadovoljstvo potkrepili su rečima da je „Udruženje Egzit” privatno preduzeće, da ima sopstvene prihode, a iz budžeta dobija velike sume novca. Iako je, kako mnogi tvrde, „Egzit” najuspešnije preduzeće u državi Srbiji, Novi Sad iz budžeta izdvaja 50 miliona dinara za festival, Izvršno veće Vojvodine 30 miliona, bile su neke od tvrdnji...

Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić na to je uzvratio rečima:

„Moramo da se jednom odlučimo da je nešto od interesa za grad ili nije! Za kulturu izdvajamo više od 900 miliona dinara i smatramo da ’Egzit’ spram rezultata koje postiže zaslužuje dobar deo tog novca. Imamo malo stvari koje su brend i po kojima nas ljudi prepoznaju, a Novi Sad se prepoznaje po ’Egzitu’”.

O tome koliko istine ima u ovim rečima možda najbolje svedoče brojni napisi u svetskim medijima o „Egzitu”. Gotovo da nema značajnijeg medija na planeti koji nije preporučio novosadski festival ili u superlativima pisao o svetkovini na Petrovaradinskoj tvrđavi. Dakle, pozitivan imidž koji je Srbija poslednjih godina dobila u svetu zahvaljujući „Egzitu” je nemerljiv. Osim toga, upravo zbog ovog festivala sve je više stranih turista u našoj zemlji. Agencija TIM je tokom četiri dana trajanja letošnjeg festivala sprovela ispitivanje javnog mnjenja. Istraživanje je pokazalo da su ove godine posetioci iz inostranstva bili znatno brojniji od domaćih posetilaca i da su oni došli iz čak 58 država. Takođe, ovim ispitivanjem je utvrđeno da svaki posetilac iz inostranstva za vreme trajanja „Egzita” u Novom Sadu „ostavi” u proseku oko 425 evra, i da tokom jedne večeri potroše oko 2.150 dinara. Ako se to sabere sa brojem posetilaca desetog „Egzita”, dođe se do sume od skoro 25 miliona evra. A tek to nije zanemarljivo!