Колико пара толико музике

Вест да је Скупштина града Београда финансијски помогла концерт америчке поп диве Мадоне, који је одржан 24. августа на Ушћу, узбудила је духове. Многи културни радници побунили су се против оваквог потеза, јер није реч о малом новчаном давању у време кризе. И док за Мадону, иако је у питању комерцијални пројекат, има пара, за градске културне институције нема довољно новца, био је аргумент многих који се могао чути протеклих дана.

Концерт су, да подсетимо, организовали „Удружење Егзит” и највећа светска промоторска кућа „Лајв нејшн”. Према званичним подацима, првом наступу највеће светске поп звезде у Београду присуствовало је 39.702 посетилаца. Како је дошло до тога да се милиони дају за спектакл на Ушћу, зашто баш тај концерт, колико је од тога Београд имао, само су нека од питања која су се постављала протеклих дана.

Даријан Михајловић, члан Градског већа Скупштине Београда, каже за „Политику” да је град помогао Мадонин концерт на Ушћу, али да је сума од 20 милиона динара која се помињала у медијима знатно мања.

– Финансијска конструкција још није затворена, али не ради се о суми од 20 милиона динара, већ од 14 милиона. Град инфраструктурно помаже сваки велики догађај, јер ту постоје трошкови према нашим комуналним предузећима, као што су Градска чистоћа, Београдпут... И раније су се за велике догађаје, примера ради за концерте „Бијелог дугмета” на Хиподрому, „Ролингстонса” на Ушћу, ангажовале градске службе, а за то постоје и одређени трошкови.

На питање да ли је и колико град зарадио од Мадониног концерта, Михајловић каже:

– Прецизан извештај још није готов, али отприлике два одсто од продаје карата требало би да се врати, кроз програм установа културе.

Управо због финансијске помоћи за гостовање Мадоне, на овим просторима отвара се и питање колико се помаже другим промоторима. И док челници „Егзита” нису желели да говоре овим поводом за „Политику”, Рака Марић, директор продукцијске куће „Мјузик стар продакшн”, изричито тврди да његову компанију никада нико финансијски није помогао. Чак ни приликом организације великих рок спектакла, какви су били концерти „Ролингстонса” или „Полиса” на Ушћу.

– Град Београд је дао на располагање Градско зеленило, воду, струју, дакле основне ствари потребне за један велики концерт. Али, нисмо добили ниједан динар. Чак смо били у губитку.

Марић истиче да су од два поменута концерта град и држава имали финансијску корист и додаје да су у питању велике суме новца.

Са друге стране, иако је град Београд власник Београдске арене, Јасмина Крстић, портпарол Арене, за „Политику” истиче да све концерте које је организовала Арена као промотор финансијски није помогао град.

– Поједини концерти остваре и губитак, али је најбитније да се рачуни сравне на крају сезоне, када се анализира цела пословна година, и да укупна активност буде позитивна. Град Београд од организације било каквог програма у Арени зарађује и враћа део новца у буџет који је био утрошен на изградњу Арене.

Од сваког догађаја, који се организује у Арени, градском буџету се уплаћује одговарајући износ, без обзира на то да ли је концерт остварио добитак или губитак.

– Успели смо да остваримо позитивне резултате у 2007. и 2008. години, а очекујемо исто и у 2009. Важно је напоменути да организовање програма у Арени подразумева ангажовање додатних пратећих служби.

Од великих манифестација, које се организују у Арени, град Београд има директну и индиректну корист.

– Директна је што град од сваке манифестације добија одређену суму и запошљавају се додатни људи, а јавља се већи број заинтересованих клијената, од чега се пола оствареног прихода директно уплаћује у градски буџет. Ова укупна сума се на годишњем нивоу креће од 250.000 до 350.000 евра.

Али, вратимо се „Егзиту”. „Случај Мадона” никако није усамљен. Јер, нажалост, ово није први пут да се подиже прашина око новца датог за организацију неког догађаја иза ког стоји „Егзит”. Тик пред почетак летошњег фестивала на Петроварадинској тврђави, десетог по реду, огласили су се новосадски културни радници и уметничке групе изразивши протест што за њих новца нема, а са друге стране за „Егзит” се, без проблема, „дреши” кеса. Своје незадовољство поткрепили су речима да је „Удружење Егзит” приватно предузеће, да има сопствене приходе, а из буџета добија велике суме новца. Иако је, како многи тврде, „Егзит” најуспешније предузеће у држави Србији, Нови Сад из буџета издваја 50 милиона динара за фестивал, Извршно веће Војводине 30 милиона, биле су неке од тврдњи...

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић на то је узвратио речима:

„Морамо да се једном одлучимо да је нешто од интереса за град или није! За културу издвајамо више од 900 милиона динара и сматрамо да ’Егзит’ спрам резултата које постиже заслужује добар део тог новца. Имамо мало ствари које су бренд и по којима нас људи препознају, а Нови Сад се препознаје по ’Егзиту’”.

О томе колико истине има у овим речима можда најбоље сведоче бројни написи у светским медијима о „Егзиту”. Готово да нема значајнијег медија на планети који није препоручио новосадски фестивал или у суперлативима писао о светковини на Петроварадинској тврђави. Дакле, позитиван имиџ који је Србија последњих година добила у свету захваљујући „Егзиту” је немерљив. Осим тога, управо због овог фестивала све је више страних туриста у нашој земљи. Агенција ТИМ је током четири дана трајања летошњег фестивала спровела испитивање јавног мњења. Истраживање је показало да су ове године посетиоци из иностранства били знатно бројнији од домаћих посетилаца и да су они дошли из чак 58 држава. Такође, овим испитивањем је утврђено да сваки посетилац из иностранства за време трајања „Егзита” у Новом Саду „остави” у просеку око 425 евра, и да током једне вечери потроше око 2.150 динара. Ако се то сабере са бројем посетилаца десетог „Егзита”, дође се до суме од скоро 25 милиона евра. А тек то није занемарљиво!