Vršac: Opušteno u vinskom Banatu

Grožđe balovi, vinarski dani, vinofestovi, ili kako se već sve zovu u raznim krajevima jesenji dani berbe, naizgled su samo vašari. U Vršcu se tako, okretao nekakav moderni ringišpil, treštale su novokomponovane pesme, a vrteli se i ražnjevi i krčkali svadbarski kupusi, i još je tu bila cela jedna ulica s đinđuvama i kineskim tekstilom. Kriza je učinila svoje, pa nije bilo buradi iz kojih se toči jeftino vino. A nedostajali su i mnogobrojni štandovi na kojima bi male vinarije izložile svoje proizvode. U proseku, na deset đinđuva-štandova bio je jedan vinski. Malo. Moglo je to mnogo bolje. Ali su 52. Dani berbe grožđa, prilika da se obiđu hramovi vina u ovim bogomdanim predelima za vinovu lozu. Potencijali vršačkog vinogorja prednjače u celoj Srbiji, mada je oplenački kraj preuzeo primat, kažu neki enolozi. Izložba grožđa, krušaka, jabuka u gradskoj kući, pokazala je baš tu potencijalnu prednost vršačke regije: zdravo i kvalitetno voće u baroknom enterijeru, redak je spoj, a za turizam idealan.

Možda ima simbolike u tome da u kući Jovana Sterije Popovića nije muzej slavnog komediografa, nego izvanredan podrum vina Rab (u značenju sluga Božji). Komedija i vino, idu ruku pod ruku. Uz dimljenog šarana, prilika je da se degustira neko od stotinu vrsta vina iz celog sveta.

Obišli smo i tri vinarska sela, Malo i Veliko Središte i Guduricu. U Gudurici, u čuvenom vinarskom podrumu Selekta, vlasnika Tineta Stojšića i Sonje Jocić, probamo Crni Burgundac, retku vrstu vina. Degustira se i Šardone, beli Burgundac i Dvorsko vino. Sa svoja 22 hektara, podrum Selekta pravi kvalitetna vina koja izvozi u Petrovgrad, za tamošnje prestižne hotele. Dolazi glumac Tihomir Stanić, obučen kao vojvođanski dendi. Nosi veliki, zlatni ključ grada. Tu su i tamburaši da naprave grožđebalski štimung. Stiže i grupa pilota iz Beograda. Opušteno slavlje se proteže duboko u noć. Kod Tineta je uvek veselo.

Nenad Novak Stefanović

---------------------------------------------

Putevima vina

(/slika2)Na skoro celoj teritoriji Srbije postoje uslovi za uzgoj vinove loze i vina, a prava su turistička atrakcija „putevi vina” koja se svake godine održavaju u vreme berbe grožđa. Berba i jeste svetkovina za sve one koji su mukotrpno radili na negovanju vinove loze, a i spravljanja ovog nektara.

Grožđe i vino su oduvek davali okrepljenje i zdravlje, bili su izvor snage umornom seljaku i ratniku, ali i izvor njegovog veselja, razonode i zabave. Rađamo se osveštani vinom. Sve radosti u životu čoveka, vezane su za vino. To se plemenito piće zauvek združilo sa životom. Zadovoljstvo i uživanje u dobrom društvu i u odgovarajućem vinu biće potpunije ako ponešto doznamo i o samom nastanku, geografskom popreklu, osobinama i drugim pojedinostima božanskog pića iz Srbije.

Vinski putevu Srbije prate Bahusove suze što se slivaju niz rubove čaše kada se ona zanjiše i kada osetite neponovljivu aromu koju pruža vino. Naučivši dovoljno o vinu stekli smo veštinu ulepšavanja sopstvenog života. Iz te vekovne veze čoveka i loze rađa se božanstvena tečnost koja jača krv i greje dušu. Vino ima moć da uzvisi čoveka, da mu podari vedrinu i sreću. Po tradiciji vezuje se i za bogove: Ozirisa kod Egipćana, Noja kod Jevreja, za Dionisa u Grka i Bahusa kod Rimljana.

Hrišćani imaju i svece zaštitnike vinogradara i vinara, ali je vino oduvek pripadalo čitavom čovečanstvu.

Dragica Bajić

----------------------------------------------

Septembar posvećenih grožđu

Od 8 do 9. septembra održava se Krajinska berba u Negotinu. Od 10. do 13. septembra traje Smederevska jesen u Smederevu, a 12. septembra su Banoštorski dani grožđa.

Od 17. do 19. septembra traju Pudarski dani u Irigu, a od 18. do 20. septembra Dani berbe grožđa u Vršcu; 20. i 21. septembra su Berbanski dani na Paliću, a od 24. do 27. septembra traje Župska berba u Aleksandrovcu; 26. i 27. septembra je Karlovačka berba grožđa u Sremskim Karlovcima, od 26. do 28. septembra Grožđebal u Sonti.

Od 9. do 11. oktobra traje Oplenačka berba u Topoli, a 10. oktobra Grožđebal u Plavni.