„Hemijska bomba” u krugu EI Niš

Niš – Unutar fabričkog kruga Elektronske industrije Niš, na samo nekoliko desetina metara od ograde iza koje je naseljeno područje, u nekoliko magacina se godinama nalazi veća količina hemikalija i drugih otrovnih i zapaljivih materija. Da stvar bude gora, skladišta nisu adekvatno obezbeđena, a kako smo saznali od rukovodećih ljudi Elektronske industrije, ostala su bez rezultata sva njihova dosadašnja nastojanja da se ova ekološka „tempirna bomba” neutrališe, odnosno izmesti. Postoji i odluka poslovodstva da će sve uskladištene materije, koje su se nekada ovde koristile u procesu proizvodnje, besplatno ustupiti firmama koje za tim materijalima imaju potrebe i koje mogu da ih bezbedno čuvaju. Niko se, međutim, još nije javio.

Prema podacima dobijenim od poslovodstva EI, u magacinima se nalazi sumporna kiselina, vodonik, aceton, nitroglicerin, mlečna kiselina, fosfor, trafo ulje... Posebno je opasan gas silan i smeša silana sa azotom, koji je, kao i sve ostale potencijalno opasne materije, neobezbeđen.

– Sačinili smo spisak svih ovde prisutnih lako zapaljivih materija i prosledili ga Ministarstvu za životnu sredinu. Imamo informaciju da je zbog toga čitava fabrika svrstana među objekte najvišeg rizika, kada je u pitanju opasnost od izbijanja požara – kaže generalni direktor EI Niš Miodrag Stamenković.

Kako smo saznali, o čitavom problemu je lično upoznat i resorni ministar Oliver Dulić, ali ni njegovo obećanje da će nadležni organi hitno reagovati nije pomerilo stvari sa mrtve tačke.

Osim rukovodstva Elektronske industrije, zbog nerešavanja ovog problema negoduju i građani Niša čije su kuće u neposrednoj blizini fabričke ograde sa severne strane gde su i magacini sa otrovnim i zapaljivim materijama. Kako kažu, poznato im je da Srbija još uvek nema centralnu deponiju za materije koje mogu da ugroze životnu sredinu i ljude, ali naglašavaju da im nije neka uteha činjenica da nisu jedini u Republici koji imaju „zloćudni hemijski komšiluk”.