Šef klana likvidiran je auto-bombom, u žestokom vatrenom obračunu ubijeni su bivši policajci koji su prešli na drugu stranu zakona, a velike zaplene droge sve su učestalije. U toku je novi rat za pozicije u srpskom podzemlju – rafali i eksplozije prašte, "sačekuše" su ponovo u uličnoj modi, tu su i "kriminogeni" policajci. Zluradi će reći da se vraćaju devedesete, policijski funkcioneri objasniće da je kriminal nemoguće iskoreniti i da obračuna kriminalaca ima u svakoj državi.

Iako su današnja zbivanja daleko od, na ovim prostorima neviđene, serije zločina iz minule decenije koju bi neki teoretičar mogao nazvati dobom "prvobitne akumulacije kriminala", organizovani kriminal je i te kako prisutan u Srbiji. Štaviše, analiza ovogodišnjih događaja iz takozvanih crnih hronika ukazuje da neke opasne pojave, presečene akcijom "Sablja", dobijaju na zamahu.

Likvidacije su sve učestalije, a primenjuju se i neke nove metode ubistava kao što je auto-bomba kojom je 2. oktobra ubijen predsednik FK "Bežanija" Goran Mijatović Mita. Takvi atentati zahtevaju posebnu obučenost ubica, sposobnih da od protivpešadijske mine naprave daljinskim putem aktiviranu "paklenu mašinu".

Smrt Mijatovića, nezvaničnog vođe "bežanijskog klana", ukazala je i na mračne sile koje se kriju iza fudbalskog biznisa oko kojeg je sve više nasilnih smrti. Svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk, koji je u svojim iskazima teretio "zemunski klan", otet je, mučen, ubijen i spaljen 2. juna. Bivši šef policije u Loznici Vojislav Jekić, svedok na suđenju za najpoznatiju egzekuciju u podzemlju – ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, likvidiran je 27. aprila.

Prva velika imena podzemlja u Srbiji stvorena su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka (Ljubomir Magaš Ljuba Zemunac, Rade Ćaldović Ćenta, Đorđe Božović Giška, Željko Ražnatović Arkan...). Početkom raspada SFRJ 1991. godine neki od njih postaju nacionalni heroji, komandanti paravojnih formacija. Pod pritiskom Zapada, gde je inače prva generacija srpskih kriminalaca ispekla "zanat", UN uvode sankcije SRJ koje ne samo da su učaurile Miloševićev režim, već su stvorile uslove za bujanje kriminala, pre svega šverca nafte i cigareta. Međunarodna zajednica kao da je poslala poruku: "Švercujte, trgujte, samo da vas ne vidimo..." Između državnih organa i podzemlja počinje da se gubi granica.

Sledi serija likvidacija u borbi za prevlast, stradaju autoriteti podzemlja. U to vreme, saznaće se kasnije, formirana je superbanda "zemunski klan" sastavljena od uličnih moćnika kao što su Dušan Spasojević i Ljubiša Buha Čume, sa jedne i komandant JSO Milorad Ulemek Legija sa grupom saboraca, sa druge strane. Optuženi su da su, u poslednjem naporu da sačuvaju moć, izveli atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića.

Iako obezglavljen, "zemunski klan" i dalje postoji što potvrđuje ubistvo svedoka saradnika Vukojevića. I preživeli članovi "voždovačkog" i "bežanijskog" klana povremeno se pojave u crnoj hronici. U Beogradu je u toku i rat obezbeđenja sa splavova za primat nad ovim lokalima, ali i drugim "poslovima". Jakom "ekipom" na području Srbije smatra se i grupa iz Loznice, a aktivno je i više grupa iz Crne Gore.

Ono što na duži period preti Srbiji kao i mnogim drugim državama jeste narkomanija. Balkanski put heroina, koji povezuje Avganistan i Tursku sa bogatim narko-tržištem EU, ne može se izmestiti, a deo narkotika ostaje u srpskim gradovima. Organizovane grupe bave se rasturanjem droge, koja generiše druge vrste kriminala – narkomani kradu i pljačkaju da bi zadovoljili svoje potrebe, dileri se obračunavaju zbog prevlasti u podzemlju. Policija sprovodi uspešne akcije, kao što je to bilo 23. septembra kada je u Beogradu pohapšena grupa krijumčara i zaplenjeno 13 kilograma heroina i 50 kilograma marihuane. Carina je 13. februara na graničnom prelazu Gradina otkrila 111 kilograma heroina. Koliko li tek droge nesmetano prolazi i završi na ulici?

Dok se konture klasičnih bandi naziru zbog uličnih ratova koje vode, kriminal "belih kragni" u poslovnom svetu teško se razotkriva. A "profit" je je uglavnom veći od onoga koji ostvaruju klasične organizovane kriminalne grupe. Svi sumnjaju da se u privredi države u tranziciji na veliko "mulja", ali takve stvari je teško dokazati. Optužnica protiv "stečajne mafije" daje nadu da će se i oni za koje se sumnja da se bave privrednim kriminalom sve češće nalaziti pred sudom.

Specijalni sud i Tužilaštvo za organizovani kriminal i prateća posebna zakonska ovlašćenja (svedoci saradnici) opravdali su svoje postojanje u Srbiji. Presuđeno je Jotkinoj i grupi "Firma", "veterničkom" i "požarevačkom" klanu. Suđenje "zemuncima" počinje ispočetka, u toku su suđenja trgovcima ljudima, falsifikatorima novca...