Шеф клана ликвидиран је ауто-бомбом, у жестоком ватреном обрачуну убијени су бивши полицајци који су прешли на другу страну закона, а велике заплене дроге све су учесталије. У току је нови рат за позиције у српском подземљу – рафали и експлозије праште, "сачекуше" су поново у уличној моди, ту су и "криминогени" полицајци. Злуради ће рећи да се враћају деведесете, полицијски функционери објасниће да је криминал немогуће искоренити и да обрачуна криминалаца има у свакој држави.

Иако су данашња збивања далеко од, на овим просторима невиђене, серије злочина из минуле деценије коју би неки теоретичар могао назвати добом "првобитне акумулације криминала", организовани криминал је и те како присутан у Србији. Штавише, анализа овогодишњих догађаја из такозваних црних хроника указује да неке опасне појаве, пресечене акцијом "Сабља", добијају на замаху.

Ликвидације су све учесталије, а примењују се и неке нове методе убистава као што је ауто-бомба којом је 2. октобра убијен председник ФК "Бежанија" Горан Мијатовић Мита. Такви атентати захтевају посебну обученост убица, способних да од противпешадијске мине направе даљинским путем активирану "паклену машину".

Смрт Мијатовића, незваничног вође "бежанијског клана", указала је и на мрачне силе које се крију иза фудбалског бизниса око којег је све више насилних смрти. Сведок сарадник Зоран Вукојевић Вук, који је у својим исказима теретио "земунски клан", отет је, мучен, убијен и спаљен 2. јуна. Бивши шеф полиције у Лозници Војислав Јекић, сведок на суђењу за најпознатију егзекуцију у подземљу – убиство Жељка Ражнатовића Аркана, ликвидиран је 27. априла.

Прва велика имена подземља у Србији створена су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века (Љубомир Магаш Љуба Земунац, Раде Ћалдовић Ћента, Ђорђе Божовић Гишка, Жељко Ражнатовић Аркан...). Почетком распада СФРЈ 1991. године неки од њих постају национални хероји, команданти паравојних формација. Под притиском Запада, где је иначе прва генерација српских криминалаца испекла "занат", УН уводе санкције СРЈ које не само да су учауриле Милошевићев режим, већ су створиле услове за бујање криминала, пре свега шверца нафте и цигарета. Међународна заједница као да је послала поруку: "Шверцујте, тргујте, само да вас не видимо..." Између државних органа и подземља почиње да се губи граница.

Следи серија ликвидација у борби за превласт, страдају ауторитети подземља. У то време, сазнаће се касније, формирана је супербанда "земунски клан" састављена од уличних моћника као што су Душан Спасојевић и Љубиша Буха Чуме, са једне и командант ЈСО Милорад Улемек Легија са групом сабораца, са друге стране. Оптужени су да су, у последњем напору да сачувају моћ, извели атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића.

Иако обезглављен, "земунски клан" и даље постоји што потврђује убиство сведока сарадника Вукојевића. И преживели чланови "вождовачког" и "бежанијског" клана повремено се појаве у црној хроници. У Београду је у току и рат обезбеђења са сплавова за примат над овим локалима, али и другим "пословима". Јаком "екипом" на подручју Србије сматра се и група из Лознице, а активно је и више група из Црне Горе.

Оно што на дужи период прети Србији као и многим другим државама јесте наркоманија. Балкански пут хероина, који повезује Авганистан и Турску са богатим нарко-тржиштем ЕУ, не може се изместити, а део наркотика остаје у српским градовима. Организоване групе баве се растурањем дроге, која генерише друге врсте криминала – наркомани краду и пљачкају да би задовољили своје потребе, дилери се обрачунавају због превласти у подземљу. Полиција спроводи успешне акције, као што је то било 23. септембра када је у Београду похапшена група кријумчара и заплењено 13 килограма хероина и 50 килограма марихуане. Царина је 13. фебруара на граничном прелазу Градина открила 111 килограма хероина. Колико ли тек дроге несметано пролази и заврши на улици?

Док се контуре класичних банди назиру због уличних ратова које воде, криминал "белих крагни" у пословном свету тешко се разоткрива. А "профит" је је углавном већи од онога који остварују класичне организоване криминалне групе. Сви сумњају да се у привреди државе у транзицији на велико "муља", али такве ствари је тешко доказати. Оптужница против "стечајне мафије" даје наду да ће се и они за које се сумња да се баве привредним криминалом све чешће налазити пред судом.

Специјални суд и Тужилаштво за организовани криминал и пратећа посебна законска овлашћења (сведоци сарадници) оправдали су своје постојање у Србији. Пресуђено је Јоткиној и групи "Фирма", "ветерничком" и "пожаревачком" клану. Суђење "земунцима" почиње испочетка, у току су суђења трговцима људима, фалсификаторима новца...