Prestonica obavijena dimom

Poslednjih nekoliko dana svi parametri zagađenja vazduha, mereni iz sata u sat – ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid, „suspendovane” čestice, benzen i ostali zagađivači – uglavnom su bili niži od graničnih vrednosti. Međutim, u vreme saobraćajnih „špiceva” prestonički vazduh dodatno je obogaćen čađu i dimom.

Čađ je „bogata” teškim metalima i organski zagađujućim materijama koje su, ističu stručnjaci, na period duži od tri godine štetne za disajne organe, pogotovo kod dece. Koncentracija dima u prestonici je drastično povećana u poslednja tri dana, što potvrđuju i podaci iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

– Nekoliko dana unazad koncentracija dima u vazduhu kod merne stanice na Vračaru u Karađorđevom parku bila je dvostruko povišena u odnosu na dozvoljenih 50 mikrograma po kubnom metru. Juče je u Košutnjaku zabeleženo svega 32 mikrograma dima po kubnom metru vazduha, dok su u Čarlija Čaplina njegove vrednosti takođe bile znatno povišene – potvrdio je Dragan Đorđević, načelnik odeljenja kvaliteta vazduha u RHMZ.

Vrednosti štetnih materija iznad dozvoljenog proseka povišene su uglavnom u jeku grejne sezone. Iako je već duže vreme u Beogradu atmosfera stabilna, a kotlarnice još nisu počele da rade, u atmosferi se,otkako je počela jesen, ipak pojavljuju takozvani pozitivni joni koji zajedno sa zagađujućim materijama deluju negativno na zdravlje osetljivih osoba.

– Juče su zabeleženi povoljni biometeorološki uslovi za zdravu populaciju. Stari, bolesni i deca su uvek ugroženije kategorije stanovništva. Ako bi, recimo, danas padala kiša, onda bi došlo do ispiranja pozitivnih jona pa bi vazduh uistinu bio prijatniji i osećali bismo kao da je pročišćen – objašnjava dr Snežana Matić-Besarabićiz Službe higijene i zaštite životne sredine pri Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Meteorolozi smatraju, dodaje doktorka, da kada se duže vreme, pod uslovom da je stabilno i bez padavina, povećavaju izbacivanja zagađujućih materija u vazduhmože da dođe do njihovog nagomilavanja.

– Ako je ujutro hladno, a u podne temperatura naglo počne da raste, sve zagađujuće materije će dodatno biti raspršene u vazduh, što ipak nije slučaj ovih dana. Kad naglo kasno poslepodne temperatura počne da pada, štetne materije ne mogu da odu u više delove atmosfere već ponovo padaju na tlo – zaključuje dr Besarabić.

Pri asfaltu se svašta gomila – i čestice iz izduvnih gasova i bakterije i virusi u prašini, tako da deca do tri godine ne bi trebalo da budu napolju u vreme saobraćajnog špica.

M. Brakočević