Dragan Popadić: Prećutno podržavanje „dobrog“ nasilja

Preduslov za suzbijanje huliganizma, smatra socijalni psiholog Dragan Popadić, jeste da država uputi nedvosmislen signal da će se boriti protiv ove pojave. Raspirivanju huliganskog nasilja u Srbiji, kaže naš sagovornik, pogoduje društveni ambijent.

– Svaka pojava postoji u onoj meri koliko društvo to dopušta. Huliganizam je bio veoma tolerisan u javnosti, a naziv tog fenomena označavan je različitim eufemizmima. Najčešće su tretirani kao „navijači” i kad njihovo ponašanje nema veze sa sportom ili navijanjem. To je kao kad bi neko rekao „vozači GSP-a pregazili su danas troje ljudi”. Tako je nastala „slobodna zona” za ispoljavanje nasilničkog ponašanja. U takvom okruženju, oni koji stupaju u kontakte sa navijačima treba da ih izbegavaju jer ispada da je normalno da oni ispolje agresivnost. Kriv je, faktički, onaj ko ih se nije klonio, a ne agresor – smatra Popadić.

On ističe da je u srpskom društvu prećutno podržavano „dobro” nasilje motivisano „patriotizmom”, koje nasilniku u javnosti daje oprost za prethodne izgrede.

– Miladina Kovačevića, osumnjičenog za brutalno prebijanje čoveka u SAD, iz Amerike je izbavio državni službenik a onda mu je upriličena poseta našoj skupštini. Takve poruke su vidljivije od, na primer, programa prevencije nasilja u školama, jer decu upućuju na to da je svet pravljen po meri nasilnika a da su sve ostalo priče za naivne – objašnjava Popadić.

Nasilnici, upozorava on, vrlo dobro „čitaju signale” o prećutno dopuštenim stvarima. Agresivnost ispoljavaju isključivo prema grupama koje u društvu imaju status „žrtvenog jarca” i protiv kojih misle da mogu proći nekažnjeno.

– Huligani su palili džamiju, a nikad, recimo, policijsku stanicu. Baš kao što će neko ko danas lomi stolice na stadionu, sutra u prodavnici pošteno platiti ono što kupi. Oni prepoznaju situacije u kojima mogu da ispolje nasilje prema neistomišljenicima – slikovit je Popadić.

Važna je, dodaje on, i pripadnost grupi. Dok su „među svojima”, huligani se ponašaju drugačije nego kad su sami.

– Pripadnost grupi daje im anonimnost. Nije isto kad huligani, na primer, lome nečiji automobil kao „nekoliko navijača” i kad to radi pojedinac. Unutar grupe vladaju i posebne norme, koje im unutar nje daju moć i slavu – zaključuje Popadić.

D. Bukvić