Dve vrste podmlađivanja tima

Za ono što su naši košarkaši uradili na Evropskom prvenstvu u Poljskoj njihov selektor Dušan Ivković dobija pohvale sa svih strana. Ipak, utisak je da mu čestitke stižu više zbog srebra, nego zbog uspešnog podmlađivanja reprezentacije. S medaljom iz Katovica je sve ružičasto, a bez nje bi se lomila koplja oko toga da li naša košarka ide dobrim putem.

Podmlađivanje tima, kao neizbežna pojava u sportu, često se preobraća u svoju suprotnost. O tome Sava Grozdanović, trener koji je udario duboke temelje našoj odbojci i čiji je trag neizbrisiv i u Grčkoj, kaže sledeće:

– Podmlađivanje je složen proces i, na žalost, vrlo često se koristi kao izgovor za neuspeh ili nestručnost trenera. Za pravo podmlađivanje su potrebni: baza, to jest dobar igrački kadar u mlađim kategorijama, pravi trener i administracija, odnosno rukovodstvo, koje će obezbeđivati neophodne uslove, nadzirati rad, ali se neće mešati u stručni deo.

Samo po sebi se razume da kod podmlađivanja ključnu ulogu igra stručnjak (trener u klubu, a selektor u reprezentaciji). Kada su njegove kolege u pitanju Sava Grozdanović ih ovako razvrstava:

– Ja delim trenere na: stvaraoce, menadžere i stvaraoce-menadžere. Za mene su pravi treneri stvaraoci, oni koji otkrivaju talente, rade s njima i stvaraju timove. Treneri-menadžeri imaju svoje kvalitete, jer i tu treba dara da se dovede igrač koji će se uklopiti u ekipu, ali za njihov uspešan rad je neophodna jaka finansijska podrška administracije. Događa se da ni to ne bude dovoljno. Primer je, recimo, Fudbalski klub Real iz doba kada je doveo Bekama. Za svako mesto je imao, maltene, po dvojicu izvanrednih igrača, ali ništa nije postigao. A treća grupa su oni koji umeju da stvaraju, a da potom s pojačanjima i ukomponuju ekipu.

Nekada je rad trenera, a i ne samo njih, bio meta novinskih napisa. Primedbe na njihov rad su iznosili i čitaoci, i novinari, a i njihove kolege. Sada, ako se ta tema i otvori, to više nije borba mišljenja iz koje svaka strana može da izvuče korist, nego neka vrsta najave da se treneru priprema smena ili da nečija sujeta nije dovoljno nahranjena.

– Ja sam i u Beogradu i u Atini radio i u klubovima i s reprezentacijom i to ne samo s juniorima i seniorima, nego i u obe konkurencije – istovremeno, i nikada nisam smenjen. Bio sam, istina, kažnjavan, pa vraćan, ali to je već druga stvar – podseća Sava Grozdanović. – Trener, kao i igrač, uči tokom cele karijere. Na početku karijere sigurno više, a kasnije manje, ali nikada niko ne može da zna sve. Meni su, nekada, prigovarali što gubim vreme gledajući treninge Alžira ili Tunisa, jer „ništa ne znaju” na šta sam odgovarao da „idem da vidim koliko ne znaju”. Čak i ako neko loše radi dobar trener u tome može da vidi zanimljivu ideju, pa da je iskoristi. Iskusan trener, koji ima autoritet, čak i kod reprezentativaca može da popravi neke elementarne stvari, a da ne govorimo o taktici, koja je isključivo njegov resor.

Kao primer stručnjaka od koga svaki trener treba da uči, čak i oni koji nisu u košarci, Sava Grozdanović ističe upravo Dušana Ivkovića:

– Meni je, recimo, uzor bio Nebojša Popović, iako je on radio u košarci. Da se nije otisnuo u druge vode i postao funkcioner siguran sam da bi bio zapamćen kao veliki trener. Ivković je primer kakav razvojni put treba da ima trener. Danas se često prvi tim ili „A” reprezentacija daju onima koji tek što su završili igračku karijeru. Siguran sam da bi bilo mnogo bolje da oni igrači koji imaju smisla za trenerski posao prvo rade s mlađim selekcijama, pa da onda preuzmu seniore. Ivković je, svi znamo, prihvatio reprezentaciju kada je ugled naše košarke bio veoma poljuljan, ali je to, uveren sam, uradio zato što je kao pravi stručnjak video da ona raspolaže talentovanim igračima. Medalja je samo potvrda da je kompletno podmlađivanje izveo na pravi način, jer je stvorio perspektivnu ekipu, koja je već počela da vraća ugled našoj košarci.

Razume se, i uspeh može da bude opasan, ako se smatra da je jednom ostvarena pobeda važi za sva vremena. Mladi igrači preko noći mogu da se presele u oblake, ali iskusan trener ume da ih vrati na zemlju.

I. Cvetković