Na pravom putu

O čemu govorimo kad kažemo rokenrol? Lako pitanje, težak odgovor. Od silnih zloupotreba ta reč je izgubila osnovno značenje. Više niko ne zna o čemu je reč. Roker iz Memfisa Greg Kartrajt kao da želi da stvari vrati na početak, da podseti šta je rokenrol bio i šta treba da bude. Takav se utisak stiče dok slušate muziku koju svira sa svojim aktuelnim bendom „Reigning Sound”. Autentično rokersko ushićenje koje donosi njihov ovogodišnji album „Love And Curses” govori da je na pravom putu.

Kartrajtova rokerska misija se sastoji u sledećem: oslobađa muziku nepotrebnog viška značenja, rok pesmi vraća bazičnu formu, insistira na jezgrovitosti, ritmičkoj propulzivnosti, komunikativnosti, jednostavnim melodijama i žestokoj ekspresiji. Žica i palica su glavna oruđa, dirke na organi i ljudski glas, takođe. Rok pesma, i po Gregu Kartrajtu, mora da traje „tri minuta i večito”. Trinaest originalnih napeva, koje čine repertoar albuma „Love And Curses”, u skladu su sa iznetim opredeljenjima. Isto važi i za jedinu obradu – pesmu „Stick Up For Me”, preuzetu od benda „Glass Sun” koji je delovao u doba tzv. britanske invazije.

Vrhunska rokerska erudicija i nesumnjivi autorski talenat pomažu Kartrajtu u ovom poslu. Svaka pesma koju je napisao pokazuje da savršeno poznaje sve ono što su izdale memfiske kuće „Sun i Stax”. Isto važi i za pesme čiji su autori radili u njujorškoj zgradi poznatoj pod imenom „Brill Building”. Njegova muzička strategija donekle podseća na ono što je nekad radio sastav „Husker Du”: odlične pesme, zanatski besprekorno urađene, izvedene su na radikalan način koji zahteva od slušalaca dobro poznavanje aktuelnih rokerskih trendova. Samo dok su „Husker Du” svoje napeve maskirali elementima preuzetim od tzv. hardkora, „Reigning Sound” se služe garažnim mejkapom.

Rokenrol je za Grega Kartrajta i njegovu ekipu sprinterska disciplina. Bubanj, gitara, organa i ljudski glas jure kao pomahnitali po podlozi koju čine bazične rokerske melodije. Bilo da su u pitanju garažni dragulji kao što su numere „Call Me”, „If I Can’t Come Back” ili fantastična „Debris”, odnosno nervozne balade „Something To Hold Onto”, „Love Won’t Leave You A Song” i „Polly Anne”, situacija je ista: rafinirana pop struktura i garažna urgentnost, kao figura i pozadina, igraju magični ples. Auditorijumu se omogućava ponovni susret sa osnovnim rokerskim emocijama. „Muskulozna melanholija” se, kako su neki rekli, nalazi na ovoj ploči.

U autorskom i rokerskom smislu Greg Kartrajt se može porediti sa Polom Vesterbergom. Krasi ga isto, suptilno razumevanje emotivnih zavrzlama koje se vrte u glavi rokenrol junaka. Ume da od tog materijala napravi pesmu koja je „osetljiva i bolna kao ranjeni nerv”. Iskrenost i divlja autentičnost koja krasi muziku sastava „Reigning Sound” bude veru da još uvek nije kraj. Nove epizode rokerske bajke slede.