Ništa bez doma

„Drago mi je što se ponovo vraćam u Beograd. Toliko vremena je prošlo…Biće mi zadovoljstvo da beogradskoj publici predstavim uživo album „Rogamar”. Imaćete priliku da čujete i klasike, jer znam da ih ljudi vole i ne mogu da ih izostavim iz repertoara”. Ovo su reči Sezarije Evore, ljubimice beogradske publike koja će 6. oktobra ponovo zapevati u „Sava centru”.

Sezarija Evora peva od svoje 16 godine, obišla je ceo svet, proslavila Zelenortska ostrva... Zahvaljujući njoj svet je upoznao „mornu”, specifičnu mešavinu bluza, portugalskog fada, brazilske modinje i zapadnoafričkih perkusija. „Kraljica vorld mjuzika”, „bosonoga diva”, „graciozna pevačica moćnog glasa” – samo su neki od epiteta koji se vezuju uz njeno ime. Svojevremeno su o njoj pisali kao o novoj Edit Pjaf ili Bili Holidej. Međutim, Sezarija za „Politiku” kaže:

– Volim Bili Holidej, ali mi se to poređenje ne sviđa. Smatram da je svaki pevač jedinstven i da ne može da se poredi ni sa kim. To je moje skromno mišljenje.

Sarađivala je sa Kaetanom Velosom, Dejvidom Birnom, Boni Reit…

– Ne možete da zamislite kako je to sjajno iskustvo. Osim toga, posle saradnje uvek steknete nove prijatelje. To je divno. Ali, imam jedan nedosanjani san, a to je da pevam sa Huliom Iglesijasom. Kada?!

Koncerti Sezarije Evore su nesvakidašnji, jer se „bosonoga diva” ne dodvorava publici. Uprkos tome, kada izađe na scenu i zapeva „iz duše” sva pažnja je usmerena na pevačicu neobične pojave i retke harizme. Svako ko je imao priliku da je čuje uživo zna da su njeni „glavni rekviziti” na svakom koncertu, pored mikrofona, bili čaša viskija ili konjaka i cigarete. Piće je ostavila, ali još uvek tokom nastupa napravi dve pauze kako bi, dok orkestar zabavlja publiku, na miru „uživala u duvanskom dimu”. Međutim, prva asocijacija na ovu pevačicu sa Zelenortskih ostrva je to što je uvek bosa. Otuda i nadimak „bosonoga kraljica”.

– Za mene je to prirodno. Rođena sam bez cipela i umreću bez njih. Po kući i ulici idem bosa. Prinuđena sam da se obujem samo kad nastupam na hladnim mestima.

Muzikom je počela da se bavi sredinom šezdesetih. Zahvaljujući izuzetnim glasovnim mogućnostima vrlo brzo je stekla popularnost u domovini, ali nije uspela da ostvari značajniji uspeh van granica. Zato polovinom sedamdesetih donosi odluku da se povuče iz sveta muzike.

– Bilo je to 1975. godine kada sam odlučila da prestanem da pevam. Tada sam smatrala da je to nešto što moram da uradim. Bila je to najbolja moguća odluka, jer sam se dobro odmorila. Ali, 1985. godine počela sam ispočetka. Pogledajte šta se desilo od tad… Toliko uspeha širom sveta…

Prekretnica u njenom životu i karijeri desila se 1988. godine kada je dobila poziv da dođe u Pariz i snimi album. Od tog momenta nizala je samo uspehe. Usledili su albumi i turneje po svetu. Ploča„Miss Perfumado” iz 1992. godine prodata je u tiražu od 300.000 primeraka samo u Francuskoj, osvojila je top-liste, a „Mond” je pisao „o novoj pevačkoj senzaciji koja pripada muzičkoj aristokratiji”. Usledio je prvi koncert u pariskoj „Olimpiji”. Francusku izdvaja, iako je tokom proteklih decenija pevala u najznačajnijim svetskim dvoranama.

– Francuska ima specijalno značenje za mene.Nadam se da se moji obožavaoci širom sveta neće naljutiti, ali moja internacionalna karijera počela je u Francuskoj i tu sam doživela najveće profesionalne uspehe. Ali, volim sve svoje fanove, odakle god da dolaze i nemojte to zaboraviti!

Kaže da joj je muzika bila predodređena, da joj je u krvi. Sezarija Evora svoju muziku smatra univerzalnom i večnom.

– Zato i nije važno da li ljudi razumeju moj jezik ili ne. Vole me i oni koji ne razumeju tekstove pesama, ali im se sviđa ritam i glas. Pevam o ljubavi i događajima iz svakodnevnog života. Nadam se da kada ljudi slušaju moju muziku mogu da se opuste i zaborave na sve svoje probleme.

Iako za „mornu” često kažu da je „bluz okeana” i iako Sezarija peva o moru, zanimljivo je da ne zna da pliva. Čak se ne usuđuje ni da uđe u vodu.

– Uvek sam se plašila velikih talasa koji „idu” na mene i zato nikad nisam naučila da plivam. Još se plašim, ali volim da šetam plažom i da posmatram more.

Iza nje su brojna priznanja, nagrade. Zato nam i kaže da je „ponosna što je uspela da pronese svetom kulturu i muziku svoje male zemlje”. Priznaje da su mnogi njeni sunarodnici napustili Zelenortska ostrva u potrazi za boljim životom. Ali, ona nije!

– Ne umem to da objasnim, ali ja nikada neću živeti nigde drugde. Postoji nešto tu što me čini beskrajno srećnom. Uostalom, većina ljudi koji odu, na kraju se vrate kući.

Peva već 40 godina, iza nje je petnaestak albuma, godišnje održi oko 150 koncerata… Zato je pitamo odakle joj tolika energija u 68. godini života.

– Stalna putovanja po svetu me često zamaraju, a znate, ja baš i nisam mlada dama. Ali, kad se vratim kući napunim baterije za sledeću turneju.

Odmah posle Beograda, nastavlja da radi punom parom. Nema zaustavljanja, jer izlazi novi album. Stidljivo kaže: „Nadam se da će vam se svideti.” Na kraju podseća na poruku svoje muzike:

– Ljubav i mir su toliko važne vrednosti i mislim da ljudi nemaju dovoljno vremena da razmišljaju o značenju tih reči, što je velika šteta.

Jelena Koprivica