Ништа без дома

„Драго ми је што се поново враћам у Београд. Толико времена је прошло…Биће ми задовољство да београдској публици представим уживо албум „Rogamar”. Имаћете прилику да чујете и класике, јер знам да их људи воле и не могу да их изоставим из репертоара”. Ово су речи Сезарије Еворе, љубимице београдске публике која ће 6. октобра поново запевати у „Сава центру”.

Сезарија Евора пева од своје 16 године, обишла је цео свет, прославила Зеленортска острва... Захваљујући њој свет је упознао „морну”, специфичну мешавину блуза, португалског фада, бразилске модиње и западноафричких перкусија. „Краљица ворлд мјузика”, „босонога дива”, „грациозна певачица моћног гласа” – само су неки од епитета који се везују уз њено име. Својевремено су о њој писали као о новој Едит Пјаф или Били Холидеј. Међутим, Сезарија за „Политику” каже:

– Волим Били Холидеј, али ми се то поређење не свиђа. Сматрам да је сваки певач јединствен и да не може да се пореди ни са ким. То је моје скромно мишљење.

Сарађивала је са Каетаном Велосом, Дејвидом Бирном, Бони Реит…

– Не можете да замислите како је то сјајно искуство. Осим тога, после сарадње увек стекнете нове пријатеље. То је дивно. Али, имам један недосањани сан, а то је да певам са Хулиом Иглесијасом. Када?!

Концерти Сезарије Еворе су несвакидашњи, јер се „босонога дива” не додворава публици. Упркос томе, када изађе на сцену и запева „из душе” сва пажња је усмерена на певачицу необичне појаве и ретке харизме. Свако ко је имао прилику да је чује уживо зна да су њени „главни реквизити” на сваком концерту, поред микрофона, били чаша вискија или коњака и цигарете. Пиће је оставила, али још увек током наступа направи две паузе како би, док оркестар забавља публику, на миру „уживала у дуванском диму”. Међутим, прва асоцијација на ову певачицу са Зеленортских острва је то што је увек боса. Отуда и надимак „босонога краљица”.

– За мене је то природно. Рођена сам без ципела и умрећу без њих. По кући и улици идем боса. Принуђена сам да се обујем само кад наступам на хладним местима.

Музиком је почела да се бави средином шездесетих. Захваљујући изузетним гласовним могућностима врло брзо је стекла популарност у домовини, али није успела да оствари значајнији успех ван граница. Зато половином седамдесетих доноси одлуку да се повуче из света музике.

– Било је то 1975. године када сам одлучила да престанем да певам. Тада сам сматрала да је то нешто што морам да урадим. Била је то најбоља могућа одлука, јер сам се добро одморила. Али, 1985. године почела сам испочетка. Погледајте шта се десило од тад… Толико успеха широм света…

Прекретница у њеном животу и каријери десила се 1988. године када је добила позив да дође у Париз и сними албум. Од тог момента низала је само успехе. Уследили су албуми и турнеје по свету. Плоча„Miss Perfumado” из 1992. године продата је у тиражу од 300.000 примерака само у Француској, освојила је топ-листе, а „Монд” је писао „о новој певачкој сензацији која припада музичкој аристократији”. Уследио је први концерт у париској „Олимпији”. Француску издваја, иако је током протеклих деценија певала у најзначајнијим светским дворанама.

– Француска има специјално значење за мене.Надам се да се моји обожаваоци широм света неће наљутити, али моја интернационална каријера почела је у Француској и ту сам доживела највеће професионалне успехе. Али, волим све своје фанове, одакле год да долазе и немојте то заборавити!

Каже да јој је музика била предодређена, да јој је у крви. Сезарија Евора своју музику сматра универзалном и вечном.

– Зато и није важно да ли људи разумеју мој језик или не. Воле ме и они који не разумеју текстове песама, али им се свиђа ритам и глас. Певам о љубави и догађајима из свакодневног живота. Надам се да када људи слушају моју музику могу да се опусте и забораве на све своје проблеме.

Иако за „морну” често кажу да је „блуз океана” и иако Сезарија пева о мору, занимљиво је да не зна да плива. Чак се не усуђује ни да уђе у воду.

– Увек сам се плашила великих таласа који „иду” на мене и зато никад нисам научила да пливам. Још се плашим, али волим да шетам плажом и да посматрам море.

Иза ње су бројна признања, награде. Зато нам и каже да је „поносна што је успела да пронесе светом културу и музику своје мале земље”. Признаје да су многи њени сународници напустили Зеленортска острва у потрази за бољим животом. Али, она није!

– Не умем то да објасним, али ја никада нећу живети нигде другде. Постоји нешто ту што ме чини бескрајно срећном. Уосталом, већина људи који оду, на крају се врате кући.

Пева већ 40 година, иза ње је петнаестак албума, годишње одржи око 150 концерата… Зато је питамо одакле јој толика енергија у 68. години живота.

– Стална путовања по свету ме често замарају, а знате, ја баш и нисам млада дама. Али, кад се вратим кући напуним батерије за следећу турнеју.

Одмах после Београда, наставља да ради пуном паром. Нема заустављања, јер излази нови албум. Стидљиво каже: „Надам се да ће вам се свидети.” На крају подсећа на поруку своје музике:

– Љубав и мир су толико важне вредности и мислим да људи немају довољно времена да размишљају о значењу тих речи, што је велика штета.

Јелена Копривица