Oslobođenje uma i seksualnosti

Ove nedelje, 9. januara, Francuska obeležava stogodišnjicu rođenja kraljice francuske misli 20. veka, majke savremenog feminizma i simbola seksualnih sloboda, književnice Simon de Bovoar.
Međutim, završne pripreme za proslavu odvijaju se u senci raznih rasprava i publikacija koje se uglavnom bave slobodnim i izazovnim seksualnim životom ove žene i njenom vezom sa čuvenim filozofom i nobelovcem Žan-Pol Sartrom. Izdate su brojne knjige, uz televizijske filmove i kompakt diskove koji govore o "Fredu i Džindžer francuskog egzistencijalizma", kako ih je nazvao jedan francuski list.
"Nekonvencionalan život ovog francuskog para ponovo je u žiži interesovanja i na naslovnim stranicama francuskih časopisa", piše Anželik Krisafis u "Gardijanu", citirajući poziv Danijele Salenav, biografa Bovoarove, da se "ove godine usredsredimo na njeno celokupno delo, ne samo na njen ljubavni i seksualni život koliko god da je i on bio važan. Ono što je bitno jeste da De Bovoarova izađe iz Sartrove senke. Bila je mnogo radikalnija od njega, revolucionarna i u javnom i privatnom životu, dok se Sartr ponašao kao tipičan muž iz srednje klase".

Simon de Bovoar i Žan-Pol Sartr svoj odnos su nazivali "jedinstvenom otvorenom vezom" i bili su jedan od najslavljenijih nekonvencionalnih intelektualnih parova. Sreli su se 1929. godine i nikad se nisu venčali, niti su živeli zajedno, već su posvetili sebe jedno drugom dogovorivši se da zadrže slobodu, da se seksualno i emocionalno vezuju s drugim osobama deleći međusobno detalje tih veza.

Njihova duga lista na kojoj su se nalazili i zajednički partneri uključivala je i neka poznata imena, kao i studentkinje Simon de Bovoar. Jedna od njih, Bjanka Lamblin, kasnije je u svojim memoarima pod nazivom "Nečasna afera" iznela da joj je Sartr, pre nego što ju je zaveo, rekao: "Hotelska sobarica će zaista biti iznenađena jer sam ove nedelje već oduzeo jednoj devojci nevinost".

Godine 1943. De Bovoarova je izdala metafizičku novelu, fiktivnu hroniku o njenoj i Sartrovoj vezi sa Olgom i Vandom Kosakjevič. Olga je bila jedan od njenih studenata u srednjoj školi u Ruanu, gde je De Bovoarova predavala početkom tridesetih godina prošlog veka. U romanu su Olga i Vanda jedna osoba, s kojom De Bovoarova i Sartr imaju vezu utroje. U privatnom životu, Sartra je Olga odbila i on se posle toga okrenuo njenoj sestri Vandi. Ipak, godinama je finansijski pomagao Olgu, sve dok se nije udala za ljubavnika De Bovoarove Žak-Lorana Bosa. Do kraja života Sartr je finansijski pomagao Vandu. 

Posle romana "Pozvana" slede brojna dela. Za knjigu "Mandarini" dobija Gonkurovu nagradu, najviše francusko književno priznanje. U ovom romanu Bovoarova kroz lik Nelsona Algrena oslikava Sartra, a i mnogi drugi filozofi iz njihovog intimnog kruga prijatelja su opisani.

Najpoznatije delo Simon de Bovoar je svakako "Drugi pol", izdat 1949. godine. Iako neki ovaj dvotomni roman smatraju skandaloznim, on je svakako začetak savremenog ženskog feminističkog pokreta. Kastor je, (što na francuskom znači dabar, a igra je reči između engleskog beaver i njenog prezimena Bovoar), kako su je zvali još od studentskih dana na Sorboni, jednom rekla: "Kad pola čovečanstva (žena) izađe iz ropstva zajedno sa celim sistemom hipokrizije koju nosi sa sobom, tad će podela čovečanstva otkriti svoj pravi značaj, a zajednica čoveka i žene naći će pravi smisao".

Primenjujući egzistencijalizam i individualnu slobodu, kako u javnom, tako i u privatnom životu, Simon de Bovoar je postala istaknut književnik i predstavnik francuske filozofije 20. veka. Ipak, za sebe je rekla da je veza sa Sartrom njeno najveće životno dostignuće. Njih dvoje su smatrali svoju ljubav "apsolutnom". Umrla je od zapaljenja pluća 14. aprila 1986. godine. De Bovoarova je sahranjena pored Sartra na pariskom groblju Monparnas. Tako ovaj par počiva zajedno, iako su za života odbijali da budu sputani takvom vezom.

-----------------------------------------------------------

Most sa stilizovanim oblinama

Godine 2006, po projektu arhitekte Ditmara Fajhtingera, otvoren je pešački most preko Sene koji nosi ime Simon de Bovoar. Da privatan život i posle dve decenije od njene smrti privlači mnogo više pažnje od njenog intelektualnog dostignuća svedoči i ovaj most. Naime, iako vodi do Narodne biblioteke, arhitekta mu je dao oblik stilizovanih ženskih oblina.