Cvetković neće posvađati vladu

Različiti stavovi o rehabilitacija nekadašnjeg predsednika jugoslovenske vlade Dragiše Cvetkovića koji je 1941. godine potpisao Trojni pakt neće narušiti odnose unutar vladajuće koalicije, ali će još jednom otvoriti raspravu o odnosu prema antifašističkom nasleđu u Srbiji, saglasni su i stranački predstavnici i analitičari političkih prilika.

Najava ministra unutrašnjih poslova i predsednika Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića da će svojim koalicionim partnerima sa kojima ima sporazum postaviti pitanje „kako će policija na ulici da reaguje kad najviši državni organi i političari zamenjuju teze i revidiraju istoriju” izazvala je negativne reakcije u delu koalicije na vlasti, pre svega kod G17 plus i SPO-a. Oni su istakli da kao predstavnik izvršne vlasti Dačić ne može da se meša u poslove suda, koji je doneo odluku o rehabilitaciji.

Ocene predstavnika Demokratske stranke bile su nešto umerenije, ali se i predsednik Skupštinskog odbora Boško Ristić pozvao na načelo podele vlasti dodajući da „očekuje da će tu odluku SPS prihvatiti kao realnost”. Đorđe Milićević, portparol SPS-a, kaže, međutim, da u toj stranci nemaju nikakvu dilemu ko je bio Dragiša Cvetković i nijedan sud ne može da revidira njegovu istorijsku ulogu. „Naravno da znamo i razliku između izvršne i sudske vlasti, ali Ivica Dačić je, ocenjujući da će odluku o rehabilitaciji pozdraviti desničarske organizacije koje tužilac hoće da zabrani, postavio pitanje kako onda policija da reaguje na ulici, kad neki državni organi menjaju istoriju”.

Milićević, ipak, naglašava da ovakav različit stav prema prošlosti neće narušiti odnose unutar vlasti jer, kako kaže, „važno je da se slažemo oko budućnosti, a ne oko prošlosti”.

Jelena Trivan, portparol DS-a, kaže takođe da je ta stranka „privržena antifašističkoj borbi”. Prema njenim rečima, unutar koalicije će se verovatno razgovarati na ovu temu, ali to, kako ističe, ne može ugroziti stabilnost vlasti. Da odnosi unutar vladajuće koalicije neće biti ugroženi smatra i politički analitičar Branko Radun. On kaže da je reč o uobičajenim razmimoilaženjima unutar vlade kojima ne treba dat preveliki značaj.

„U našem društvu nikada nije razrešena svojevrsna pat pozicija kad je reč o antifašističkom nasleđu – deo nastupa sa pozicija ideologije antikomunizma i ima utisak da bi zalažući se za antifašističku tradiciju afirmisao partizane, dok ovi drugi insistiraju samo na antifašističkom karakteru tog pokreta da ne bi rehabilitovali četnike. Na tim pozicijama su i stranke unutar vladajuće koalicije, ni one često ne mogu da se uzdignu iznad četnika i partizana i da pokušaju da naše antifašističko nasleđe posmatraju odvojeno od ideologije, kao što su to recimo uradili Rusi odvajajući tu borbu od Staljinove vladavine i ističući u prvi plan običnog ruskog čoveka, a ne bilo kog političara”, kaže Radun.

On objašnjava i kad je reč o Dragiši Cvetkoviću da je svakako bila vrlo problematična odluka da se proglasi narodnim neprijateljem i ratnim zločincem čovek koji je pakt potpisao po odluci vlade i Krunskog saveta i koji, izvesno, nije bio politički naklonjen Hitleru. „On može biti kriv za pogrešnu političku procenu, ali nije zbog toga ratni zločinac”, ističe Radun.

G. Novaković

-------------------------------------------

Šta je pisala „Politika”

„Politika” je povodom potpisivanja Trojnog pakta 25. marta 1941. godine objavila vanredno izdanje sa naslovom na prvoj stani „Jugoslavija je pristupila paktu triju sila pod uslovom da za sve vreme trajanja rata Nemačka i Italija ne traže prelaz niti prevoz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije”. Sutradan „Politika” potpisivanju sporazuma posvećuje prve tri strane i objavljuje tekst Protokola o pristupanju Jugoslavije Paktu triju sila, govor Dragiše Cvetkovića i odgovor ministra spoljnih poslova Trećeg rajha Joakima fon Ribentropa, kao i tekstove garantnih nota koje su razmenili Dragiša Cvetković i ministri spoljnih poslova Nemačke i Italije. I Fon Ribentrop i njegov italijanski kolega Galeaco Ćano potvrđuju da će njihove zemlje „uvek poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije”. „Politika”, takođe, prenela je i da su posle potpisivanja „g. Cvetković i Cincar-Marković bili primljeni kod g. Hitlera koji je sa njima duže konferisao”.