Srbija ispunila sve obaveze

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Tanja Fajon, izveštač Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju država zapadnog Balkana i slovenački poslanik u novom sazivu EP, kaže za „Politiku” da će u Evropi biti postignuti mir i stabilnost tek kada u EU uđu sve države zapadnog Balkana.

Može li se reći da je Srbija ispunila sve obaveze?

Prema informacijama koje imam, Srbija ispunjava uslove za ukidanje viza. Ako sve bude teklo prema očekivanjima, kako sa pripremama izveštaja za Evropsku komisiju, tako i sa odlukama u Evropskom parlamentu i konačnoj potvrdi u Veću EU. Ne očekujem nikakve zastoje za Srbiju. Za građane Srbije bi tako vize za putovanja u države EU bile ukinute 1. januara 2010. godine. Naš odbor o tome treba da odluči 15. oktobra, a Evropski parlament na plenarnom zasedanju u novembru. Tri najveće političke grupacije, koje imaju većinu u EP, usaglašene su oko Srbije.

Da li pitanje Kosova utiče na ukidanje viza za sve građane Srbije?

Srbija je tu ispunila očekivanja Evropske komisije, zato ne očekujem nove zastoje. Nerešeno pitanje statusa Kosova u ovoj fazi ukidanja viza ne igra ulogu, jer je srpska vlada odlučila da će se pasošiza srpske građane sa Kosova izdavati samo u Beogradu. Takvo rešenje je prihvatljivo za Evropsku komisiju. U mom izveštaju o kome će raspravljati Evropski parlament, Kosovo se pominje samo u jednoj rečenici i to kao predlog da bi bilo mudro razmisliti i o uključivanju Kosova u proces vizne liberalizacije, naravno pod uslovom da se ne radi o prejudiciranju statusa Kosova. Ukoliko bismo snažno insistirali na pitanju vizne liberalizacije za Kosovo, onda bi to moglo da izazove države, koje još nisu priznale Kosovo, da postanu prepreka procesu vizne liberalizacije i za one zemlje za koje je već odlučeno da im se vize otklone.

Znači li to da status Kosova u pogledu vizne liberalizacije nije presudan, ali jeste preduslov za pregovore o punopravnom članstvu?

Što se tiče pitanja kandidature za punopravno članstvo Srbije u uniji, tu postoji još nekoliko obaveza Srbije. Tu je, pre svega, još uvek zamrznut Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je prvi korak posle koga Srbija može da zamoli za punopravno članstvo i započne pregovore. Tu je najveća prepreka Holandija i nisam sigurna gde je Srbija u vezi sa hapšenjemRatka Mladića. Od vlasti u Srbiji zavisi kada i u kojoj meri će ispuniti uslove pune saradnje sa Haškim tribunalom, što bi dovelo do pune primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Nerešeno pitanje Kosova nije u interesu većine članica Evropskog parlamenta. Pošto je većina država EU priznala Kosovo i pošto Kosovo nije priznalo samo pet država, ubeđena sam da bi većina država želela da vidi da se to pitanje razreši što pre i da bi to delimično mogao da bude i uslov Srbiji za dodelu statusa kandidata.

Vaš kolega Jelko Kacin ocenjuje da bi Evropski parlament mogao da podrži predlog vizne liberalizacije i za Kosovo. Ima li taj predlog podršku uprkos činjenici da deo članica EU ne priznaje Kosovo kao državu?

To je teško izvodljivo, iako podržavam ideju da pronađemo način kako uključiti Kosovo u proces vizne liberalizacije. Verujem da je u opštem interesu da svi građani zapadnog Balkana, bez obzira na svoju etničku ili nacionalnu pripadnost, uživaju jednaka prava, znači i pravo na slobodno putovanje. Na kraju krajeva, tu se radi o kontaktima među ljudima, o saradnji. Zato sam uverena da moramo da razmišljamo i o uključivanju Kosova u proces vizne liberalizacije, što je u toj fazi osetljivo pitanje, a to se može osetiti i među poslanicima u Evropskom parlamentu.