Uz otkaze i giljotina zakona

Vlada Srbije bi, koliko sutra, osim smanjenja administracije trebalo da razmatra i predlog takozvane giljotine propisa, koji je pripremila Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Dokument koji je pripremljen, osim predloga za ukidanje zastarelih i nepotrebnih zakona, donosi predloge za pojednostavljivanje raznih procedura, uvođenje jednošalterskog sistema prilikom prijave zaposlenih na obavezno socijalno osiguranje ili ukazuje na pravce reforme inspekcijskih službi kako bi se olakšalo poslovanje i smanjili troškovi.

Međutim, iako je do prve naredne sednice na kojoj bi vlada, kako je najavljeno, trebalo da donese tri zakona u koje će pravno upakovati predstojeću racionalizaciju državne uprave ostalo tri dana, ni juče nije bilo poznato ništa više nego pre dve nedelje. Posle svega što su vladini zvaničnici izgovorili proteklih dana jasno je jedino da saglasnost o tome koliko ljudi iz državne administracije treba da ode, i po kojim kriterijuma, nije postignuta ni u vladi.

Ako se ne bude promenilo ono što su ovih dana najavljivali ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković i ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić, u ovom talasu racionalizacije otkaza će biti pošteđeni oni koji imaju pet i manje godina do penzije. Mada je takav predlog ili odluka (što još niko ne može da tvrdi) obrazložen potrebom da se sačuvaju stari iskusni kadrovi, u takvom potezu čini se ima više računice. Jer, trošak za njihove otpremnine bio je višestruko veći nego isplate mlađim službenicima, a i ako najstarije bude otpuštala, oni će se državi za nekoliko godina opet pojaviti za vratom – kao penzioneri. Koliko je činovnika sa pet i manje godina do penzije zaposleno u upravi, ni juče, u ponovljenom pokušaju, nakon dve nedelje, nismo uspeli da saznamo u vladinoj Službi za upravljanje kadrovima.

Ali zato predloge tri zakona (izmene i dopune zakona o državnim službenicima, i dva nova o plafoniranju broja zaposlenih u administraciji na republičkom i lokalnom nivou) vlada bi mogla formalno da usvoji sutra, i to bez problema.

Po usvajanju zakona u narednih mesec dana moraće da se umesto starih naprave nove sistematizacije. I one će biti ključne za pravljenje liste tehnoloških viškova. O tome po kojim kriterijumima će se one krojiti, odnosno šta će biti merilo za ukidanje radnih mesta, da li će se ukidati samo službenička ili i funkcionerska, da li će i ako se broj državnih sekretara i pomoćnika, priznaju i u vladi, nema političkog dogovora. Od najavljenog vanrednog ocenjivanja, koje će biti zakonska obaveza, ne treba očekivati mnogo. Jer zna se koliko žalbeni i sudski postupci mogu da potraju i koliko to, ako sud obori rešenja pravnika iz uprave, na kraju krajeva košta državu.