Havarija Bokove vlade

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 2. oktobra – Ono čega su se ovde mnogi jako bojali desilo se juče: dubokoj ekonomsko-finansijskoj krizi pridružila se i ona politička. Posle višemesečnih prepucavanja vladajućih partnera, Demokratskoliberalne stranke (PDL) i socijaldemokratske (PSD), ministri iz ove druge odlučili su da podnesu neopozivu ostavku

U takvoj situaciji premijer Emil Bok, koji se na čelu vlade nalazi svega devet meseci i za koga se tvrdi da je „produžena Baseskuova ruka”, rešio je da ne sastavlja nov kabinet već da devetorici ministara, svojim stranačkim kolegama, prepusti privremeno vođenje po još jednog ministarstva. Ta havarisana vlada vodiće zemlju, kao manjinska i privremena, još 45 dana, koliko to ustav dopušta.

Sve se ovo dešava na manje od dva meseca do predsedničkih izbora (prvi krug 22. novembra), za koje se veli da će biti od izuzetne važnosti. Zapravo, ti su izbori i osnovni uzročnik krize.

Jer, glavni suparnici u predsedničkoj trci su sadašnji šef države Trajan Basesku, koji namerava da osvoji novi petogodišnji mandat i iza koga se čvrsto stoji PDL, i predsednik Senata, lider PSD-a Mirča Đoana. To suparništvo nije moglo da se ne odrazi na rad i stabilnost vlade. Njihove stranke su posle „mrtve izborne trke” novembra 2008. sklopile za balkanske uslove „protivprirodnu” koaliciju desnih i levih snaga. Za tu koaliciju, koja je u parlamentu raspolagala sa više nego dvotrećinskim većinom, predsednik Basesku je tvrdio da je bila njegov san, pošto se samo sa takvom većinom mogu ostvariti ozbiljne državne reforme.

Međutim, taj se san pretvorio u košmar. Polovina vlade, ona socijaldemokratska, nije pristajala da „pleše” pod Baseskuovom palicom. Nije htela da prihvati podređenu ulogu. Tako je Bokova vlada postala potpuno neefikasna, i to u vreme oštre ekonomske krize i snažnih socijalnih previranja.

Približavanje predsedničkih izbora je dovelo do još većih zaoštravanja odnosa u vladi. Sve je puklo krajem prošle nedelje kada je ministar unutrašnjih poslova socijaldemokrata Dan Niku javno ustvrdio da „ima dokaze” da Baseskuov PDL priprema „masovnu krađu izbora”. Odnosno da su već sada otkriveni načini na koji se to namerava ostvariti. Trik je u tzv. izbornom turizmu, kada iznajmljeni autobusi „šetaju” birače od jednog do drugog mesta i jedan čovek glasa više puta.

Nastala je prava medijska gužva. Premijer Bok je zatražio da ministar Nika napusti kabinet. Kada je predsednik Basesku potpisao ukaz o Nikuovom smenjivanju, svi ostali ministri socijaldemokrate solidarno su napustili vladu i izazvali njenu krizu. PDL ih je optužio da „zbog jednog čoveka” bacaju celu zemlju u haos.

Ovde se skoro jednodušno tvrdi da je rasturanje vladine koalicije, na svega sedam nedelja pre predsedničkih izbora izvršeno prema scenariju samog predsednika Baseskua, čiji će verni čovek, ministar regionalnog razvoja i šef njegove izborna kampanje, Vasile Blaga sada organizovati izbore u svojstvu i „privremenog” ministra unutrašnjih poslova.

Liberalna opozicija – kojoj su se posle ostavke u vladi pridružile i socijaldemokrate, a koja takođe ima svog predsedničkog kandidata, lidera stranke Krina Antoneskua – zahteva da se „kusi Bokov kabinet” odmah smeni u parlamentu i na njegovo mesto postavi „tehnička vlada” koja će organizovati „poštene izbore”.

Tokom jučerašnjeg i današnjeg dana u Rumuniji je izvršena „prava seča kadrova” – naravno onih socijaldemokratskih. Pored devet ministara koji su podneli ostavke, sa dužnosti je smenjeno ili se smenjuje 40 državnih sekretara, tj. pomoćnika ministara, preko 20 okružnih načelnika i oko 5.000 (!) nosilaca raznih drugih nacionalnih ili lokalnih državnih funkcija. „Nastala je prava ludnica”, piše „Adevarul”.

Sve što se desilo svedoči o jednoj činjenici: skoro sve političke stranke i niz drugih političkih i civilnih snaga rumunskog društva se udružuje u „front protiv Baseskua”. Predsednik se optužuje da, držeći u svojim rukama sve tajne i druge službe, kao i sada skroz poslušnu Bokovu vladu, ispoljava „diktatorske manire”. Nazivaju ga „Zevsom koji ne zna da gradi, već samo razgrađuje”. Do sada je, navodno, već „rasturio tri koalicione vlade”.

Posebno mu se zameraju krupni propusti u vođenju spoljnih poslova. Iako je Rumunija u NATO-u i EU, on je „porušio niz spoljnih mostova”. Tvrdi se, takođe, da „evropske prestonice izbegavaju Bukurešt”.

Međutim, svi se analitičari i komentatori slažu u oceni da je Basesku „najveštiji i najpopularniji rumunski političar”, da on „diktira teme i tempo političke borbe” i da je u sadašnjim uslovima „nepobediv”.