Srebrenica je bila posle

Od našeg dopisnika
Serdari – Snježana je imala samo četiri godine kada su je ubili, a potom zajedno sa majkom Ljubicom i šest godina starijom sestrom Slobodankom spalili u porodičnoj kući. Toga, sedamnaestog septembarskog dana, u srpskom selu Serdari, desetak kilometara daleko od Kotor Varoši, muslimanski i hrvatski ekstremisti iz komšijskih sela Hrvaćani, Hanifići, Plitska i Šipure, ubili su svih šesnaest seljana koji su, bez obzira na svakodnevne pretnje komšija, ipak zanoćili u svojim kućama.

Toga dana na najsvirepiji način umoreni su i supružnici Branko i Bosiljka Serdar, kao i njihova deca Jelenko i Borivoje i snaha im Radmila, kaže Dragiša Serdar.

U Serdarima danas žive samo porodice Joce i Nevenke Serdar i komšije im Dalibora. I uspomene na stravičan ratni zločin, po mnogima najveći u Bosanskoj Krajini.

Ćehići, Smajići, Plančići, ubice iz Serdara, i danas slobodno šetaju selima u koja su se vratili. Optužnica koja je u Hagu od 2002. godine još nije procesuirana. Pitanje je da li će se to uopšte i dogoditi.

Predsednik Republičke organizacije porodica nestalih Nedeljko Mitrović upozorava da je „više od stotinu porodica tokom rata u Bosni izgubilo tri i više svojih članova”.

Božana Delić, iz sela Crkvine kod Goražda, u samo jednom danu izgubila je četiri sina, kćerku, tri zeta, dva unuka i troje najbližih rođaka.

– Sve njih pobili su niko drugi do Mido i Lide, sinovi našeg komšije Alije Eraka iz sela Kalac. A bezbroj puta u našoj kući su jeli i pili. Pomagali smo im kada im je bilo najteže. A eto, vratili su nam na najkrvaviji način – priča Nevenka Kostić, jedini potomak porodice Delić koja već sedamnaest godina traga za posmrtnim ostacima svojih najmilijih.

Mirjana Simanić iz Istočnog Sarajeva priča o Dobrili Perović, mladoj ženi kojoj su komšije muslimani ubili oca Milomira, majku Zorku, brata Darka, sestru Danijelu i supruga Gorana koji nije stigao ni da vidi tek rođenu kćerkicu.

Govoreći o porodicama sa najviše poginulih, Nedeljko Mitrović pominje selo Bjelovac u kome su ratnici Nasera Orića za samo tri ratna dana ubili 109 seljana.

– Slavka Matić ostala je toga dana bez supruga Radivoja i kćerki Gordane i Snježane. Brani Vučetiću, tada devetogodišnjem dečaku, Orić i njegovi ubijaju oca Radovana, majku Radojku i brata Milenka, a njega odvode u zarobljeništvo. U zloglasnim logorima Srebrenice proveo je 56 dana. Dvadesetak kilometara dalje, u Skelanima, Orićevi ratnici ubijaju sva trideset i tri meštanina. Među njima i braću Milisava, Miroslava i Dragoslava Rankića – navodi Mitrović.

Bežeći iz zeničkog pakla u kome je nekako izdržao godinu dana, Tomislava Jovanovića, suprugu mu Zoru, kćerku Vanju, sina Vladimira i bratića Ljubomira nedaleko od „uzavrelog grada”, kako se Zenica zvala u ne tako davna vremena, ubija izvesni Avdo.

Taj Avdo pre rata je radio sa nesrećnim Tomislavom. Bili su najbolji drugovi. Sve je to zaboravio. Presreo je Jovanoviće, oteo im novac koji su Jovanovići dobili za kuću pošto su je prodali, a potom ih sve petoro pobio.

– Činiti zločin nije bilo ništa novo bar kada su muslimani u pitanju. Sudstva i tužilaštva sve to zaboravljaju. Samo se sudi odgovornima za Srebrenicu. A zločini u Serdarima, Skelanima, Sijekovcu, Bijelovcu, Crkvini, Tuzli, Sarajevu... te oni na stotinak drugih stratišta, dogodili su mnogo pre Srebrenice, kaže na kraju Nedeljko Mitrović dodajući da je za sve ove zločine odgovarao jedino Naser Orić koji je u Hagu osuđen na sramne dve godine.