Zov divljine sa tribina

Deco, vodite računa kako se ponašate na "jugu", niste u školi – slogan je kojim se nezaboravni nosilac beogradskog duha i "partizanovac" Duško Radović nekad obraćao navijačima "crno-belih". Tri decenije kasnije, na stadionima nema mnogo mesta za humor, ni kod nas ni u svetu. To najbolje znaju u Iranu gde je kazna za nerede na utakmicama – smrt.

Ovde je nekoliko navijača izgubilo život, kako u uličnim tučama, tako i usred našeg najvećeg fudbalskog praznika, "večitog" derbija, pre nekoliko godina. Od posledica pogotka signalnom raketom u glavu preminuo je osamnaestogodišnji Aleksandar Radović iz Opova.

Organizovano navijanje kod nas datira od početka sedamdesetih godina prošlog veka i vezano je za pristalice fudbalera Partizana i Crvene zvezde. Tada su počela njihova velika okupljanja u centru grada i odlasci na stadione.

Iz tog perioda su i prvi slučajevi nasilja, koje se danas neraskidivo vezuje za pojam navijanja. Do eskalacije je došlo sa bumom navijačkih grupa na prostorima bivše Jugoslavije, krajem osamdesetih godina.

Kao pojava, huliganizam je stigao sa Zapada, gde se termin prvi put i pojavio, 1898. godine, u jednom londonskom policijskom izveštaju. Tačno poreklo naziva nije utvrđeno, a jedna od teorija je da je izveden iz irske reči "huli" što znači divlja, luda žurka.

Vandalsko ponašanje navijača masovna pojava je najpre postalo u Engleskoj pedesetih godina prošlog veka, a u Italiji sedamdesetih sa formiranjem grupacija nazvanih "ultras". Za ove zemlje je inače vezan nastanak različitih stilova  navijanja. Za italijanski, kojem su najvernije bile pristalice Crvene zvezde, karakteristične osnove su zastave, koreografija i baklje, za engleski na koji su osamdesetih prešli navijači Partizana, najvažniji su "grlo, dlan i šalovi".

"Ultras" je bilo i ime jedne od mnogobrojnih grupa navijača Crvene zvezde ("Zulu", "Red devils" itd.) koje su se na Božić 1989. godine ujedinile u jednu, pod imenom "Delije" (predlog koji je pobedio ostalih deset na sastanku na "Marakani" tog 7. januara). Na dan bezbednosti SFRJ, 13. maja 1990. u Zagrebu odigrala se velika tuča pripadnika "delija" i Dinamovih "Bed blu bojsa" koja se smatra početkom kraja bivše države.

"Slučaj Maksimir" i put kroz Kup šampiona do evropske titule osvojene u finalu u Bariju 1991. godine pred 15-18 hiljada Zvezdinih navijača, pripadaju vremenu kada je vođa "Delija" bio Željko Ražnatović Arkan. Deo svog serijala "Kako fudbal objašnjava svet" jedan od najuticajnijih svetskih novinskih dnevnika "Njujork tajms" je posvetio ulozi Zvezdinih navijača u događanjima na Balkanu. Reporter ovog lista koji je pre dve godine u Beogradu istraživao građu za tekst, napisao je da su mu na pitanje o osnivaču Srpske dobrovoljačke garde, čije prvo jezgro su činile "delije", iz njihovog tabora rekli: "Vama ne odgovaramo, Amerika je ubila mnogo dobrih Srba"...

Gotovo celo naše navijačko nebo prekriva rivalitet pristalica Crvene zvezde i Partizana, iza kojih po tradiciji koju stvaraju dolaze pripadnici "Ujedinjenih sila", kako glasi prevod zvaničnog imena navijača Rada – "Junajted fors". Ova grupa osnovana 1987. godine, često je pravila izgrede, a ima ekstremni pristup "Sami protiv svih" i ostala je zapisana kao akter prvog slučaja u kome je policija na našim stadionima upotrebila vatreno oružje, 2003. godine na utakmici poslednjeg kola u kome je tim sa Banjice ispao iz Prve lige. Radovi navijači kažu da su srpski nacionalisti, ideološki bliski desnici bez veze sa političkim partijama i da su njihov manji deo "skinhedsi", kojih ima i kod drugih grupa. Ogradili su se od prošlogodišnjeg ubistva navijača Voždovca, pripisanog njima.

U poslednje vreme, Partizanovi "Grobari" su u centru pažnje zbog bojkota uprave kluba, izraženog nedolascima na "njihovu" južnu tribinu. Ni ne nazire se kakav će biti epilog sukoba, kojem su prethodili dobri odnosi. Dotle, poručuju da žele da promene sliku o navijačima kao huliganima i prikupljali su pomoć za Hilandar, Srbe na Kosovu i Metohiji itd. Imaju običaj da kažu: "Pišite šta hoćete, ali završite rečima da je Dragan Mance naša najveća legenda".

Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima, pre dve godine je za svoj prvi efekat imao prvu jedinstvenu reakciju navijačkih grupa, koje su protestovale na dvadesetak stadiona u Srbiji. Njihova ocena je da Zakon nije uperen protiv nasilja, nego navijača...