Зов дивљине са трибина

Децо, водите рачуна како се понашате на "југу", нисте у школи – слоган је којим се незаборавни носилац београдског духа и "партизановац" Душко Радовић некад обраћао навијачима "црно-белих". Три деценије касније, на стадионима нема много места за хумор, ни код нас ни у свету. То најбоље знају у Ирану где је казна за нереде на утакмицама – смрт.

Овде је неколико навијача изгубило живот, како у уличним тучама, тако и усред нашег највећег фудбалског празника, "вечитог" дербија, пре неколико година. Од последица поготка сигналном ракетом у главу преминуо је осамнаестогодишњи Александар Радовић из Опова.

Организовано навијање код нас датира од почетка седамдесетих година прошлог века и везано је за присталице фудбалера Партизана и Црвене звезде. Тада су почела њихова велика окупљања у центру града и одласци на стадионе.

Из тог периода су и први случајеви насиља, које се данас нераскидиво везује за појам навијања. До ескалације је дошло са бумом навијачких група на просторима бивше Југославије, крајем осамдесетих година.

Као појава, хулиганизам је стигао са Запада, где се термин први пут и појавио, 1898. године, у једном лондонском полицијском извештају. Тачно порекло назива није утврђено, а једна од теорија је да је изведен из ирске речи "хули" што значи дивља, луда журка.

Вандалско понашање навијача масовна појава је најпре постало у Енглеској педесетих година прошлог века, а у Италији седамдесетих са формирањем групација названих "ултрас". За ове земље је иначе везан настанак различитих стилова  навијања. За италијански, којем су најверније биле присталице Црвене звезде, карактеристичне основе су заставе, кореографија и бакље, за енглески на који су осамдесетих прешли навијачи Партизана, најважнији су "грло, длан и шалови".

"Ултрас" је било и име једне од многобројних група навијача Црвене звезде ("Зулу", "Ред девилс" итд.) које су се на Божић 1989. године ујединиле у једну, под именом "Делије" (предлог који је победио осталих десет на састанку на "Маракани" тог 7. јануара). На дан безбедности СФРЈ, 13. маја 1990. у Загребу одиграла се велика туча припадника "делија" и Динамових "Бед блу бојса" која се сматра почетком краја бивше државе.

"Случај Максимир" и пут кроз Куп шампиона до европске титуле освојене у финалу у Барију 1991. године пред 15-18 хиљада Звездиних навијача, припадају времену када је вођа "Делија" био Жељко Ражнатовић Аркан. Део свог серијала "Како фудбал објашњава свет" један од најутицајнијих светских новинских дневника "Њујорк тајмс" је посветио улози Звездиних навијача у догађањима на Балкану. Репортер овог листа који је пре две године у Београду истраживао грађу за текст, написао је да су му на питање о оснивачу Српске добровољачке гарде, чије прво језгро су чиниле "делије", из њиховог табора рекли: "Вама не одговарамо, Америка је убила много добрих Срба"...

Готово цело наше навијачко небо прекрива ривалитет присталица Црвене звезде и Партизана, иза којих по традицији коју стварају долазе припадници "Уједињених сила", како гласи превод званичног имена навијача Рада – "Јунајтед форс". Ова група основана 1987. године, често је правила изгреде, а има екстремни приступ "Сами против свих" и остала је записана као актер првог случаја у коме је полиција на нашим стадионима употребила ватрено оружје, 2003. године на утакмици последњег кола у коме је тим са Бањице испао из Прве лиге. Радови навијачи кажу да су српски националисти, идеолошки блиски десници без везе са политичким партијама и да су њихов мањи део "скинхедси", којих има и код других група. Оградили су се од прошлогодишњег убиства навијача Вождовца, приписаног њима.

У последње време, Партизанови "Гробари" су у центру пажње због бојкота управе клуба, израженог недоласцима на "њихову" јужну трибину. Ни не назире се какав ће бити епилог сукоба, којем су претходили добри односи. Дотле, поручују да желе да промене слику о навијачима као хулиганима и прикупљали су помоћ за Хиландар, Србе на Косову и Метохији итд. Имају обичај да кажу: "Пишите шта хоћете, али завршите речима да је Драган Манце наша највећа легенда".

Закон о спречавању насиља на спортским борилиштима, пре две године је за свој први ефекат имао прву јединствену реакцију навијачких група, које су протестовале на двадесетак стадиона у Србији. Њихова оцена је да Закон није уперен против насиља, него навијача...