KREZUBI ŽANDAR

Međunarodni monetarni fond smatran je decenijama opasnim žandarom koji uteruje strah u kosti vladama manje razvijenog dela sveta, odnosno onih zemalja koje vode nesolidnu ekonomsku politiku i imaju muke sa sopstvenim platnim i budžetskim bilansima. MMF je bio tu da ih dovede u red i izvede na pravi put. Imao je svoje recepte, protiv kojih su mnogi kukali, prevashodno pacijenti, ali ga je podržavao razvijeni deo sveta, onaj koji daje pare.

Tehnika MMF-a bila je jednostavna: davao je novac onima kojima je bio potreban da zakrpe rupe, ali je tražio obaveze da se izvedu reforme i normalizuje makroekonomska politika (obično smanjenje budžetskog deficita, korekcija kursa, zamrzavanje plata u javnom sektoru itd).

Takav MMF bio je strah i trepet za vlade željne njegovih para, ali ne i uslovljavanja. Međutim, u poslednje vreme fond je omekšao. To se jasno videlo i na primeru Srbije, kada je početkom septembra prešao preko loših rezultata srpske vlade u vođenju ekonomske politike, pristao na povećanje budžetskog deficita bez povećanja poreza, prihvatio deklarativnu najavu smanjenja zaposlenosti u javnom sektoru, pa čak dao nagoveštaj da bi se njegova sredstva mogla koristiti i za popunjavanje budžetskog deficita Srbije, što je ranije bilo nezamislivo.

Srpska vlada osetila je da je MMF omekšao i ponaša se u skladu s tim. Ništa se nije promenilo u njenoj politici, a od najavljenog velikog smanjenja administracije očigledno neće biti ništa. Čak da bi izbegla i najmanje bolne rezove vlada se dogovara o kreditu sa Rusijom, što bi dodatno smanjilo uticaj MMF-a na srpske poslove.

O čemu se radi, šta se to događa sa MMF-om? Mislim da se radi o dva uzroka njegovoj popustljivosti. Prvo, MMF je promenio ekonomsku teoriju, tj. napustio jednu koje se pridržavao od postanka i prihvatio drugu, koja ga žulja. Naime, doskora je fond zastupao klasičnu, ortodoksnu makroekonomsku politiku umerenosti, štednje i investicija, dok je sada, svakako pod uticajem SAD, prešao na protivničku stranu i počeo da zagovara fiskalne stimulanse kejnzijanskog tipa. Znači, potrošnja, podsticaji tražnji, štednja nije važna...

Drugo, MMF je dobio velike pare od razvijenog sveta i zadatak da spasava zemlje u razvoju od opasne krize, što je značilo nalog da ne zakera mnogo sa reformama i promenama makroekonomske politike već da u njihove ekonomije upumpa koliko je potrebno para da se održi poverenje u finansijske sisteme i kurseve valuta i tako izbegne kolaps. Parola je bila: „Sada gasimo požar, a posle ćemo videti šta nije valjalo i eventualno promeniti”.

I tako je fond od opasnog žandara postao majka Tereza. Daje pare i faktički ne traži ništa, osim malo glume o uslovima kako bi prikrio kapitulaciju pred grešnim vladama.

Ne treba se, međutim, preterano radovati. Neće puno vode proteći Dunavom, a globalna kriza će proći, MMF će stati na noge i ponovo postati onaj stari – sa oštrim zubima. I opet će s njim biti muke.

direktor ekonomskih studija CLDS-a