UN će ostati na Kosmetu

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju razmatra mogućnost da svoj rad završi do kraja 2013. i veoma ozbiljno se razgovara o mogućim izlaznim strategijama. U slučaju da Ratko Mladić i Goran Hadžić ne budu uhapšeni do tada, mislim da bi trebalo pripremiti neke rezervne mehanizme, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun u razgovoru sa Rihardom Kjeslerom, spoljnopolitičkim urednikom medijske korporacije VAC.

Kada očekujete potpuno povlačenje UN sa Kosmeta, s obzirom na to da i dalje postoji neslaganje u međunarodnoj zajednici, pa čak i unutar EU, u vezi sa njegovim statusom?

UN će ostati na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244. U koordinaciji sa Evropskom unijom, naš doprinos je veliki. Unmik i posle smanjenja misije nastavlja tesno da sarađuje sa svim prisutnim stranama. Drago mi je što je EU preko Euleksa u potpunosti preuzela ulogu. Naravno, imamo još briga, posebno za stabilnost severnog dela. Nema utvrđenog roka za povlačenje. Mi imamo mandat Saveta bezbednosti.

Da li su vremenski ograničeni posrednički napori UN u sporu između Makedonije i Grčke oko imena? Ili su to pregovori koji će trajati sve dok bude potrebno?

Moj specijalni predstavnik još od 1999. veoma naporno radi da nađe rešenje koje će odgovarati obema stranama. Vremenski limit ne postoji. Bilo je mnogo predloga i ideja. Nažalost, nismo uspeli da nađemo nijedno brzo rešenje. Nadam se da ćemo sada posle izbora u Grčkoj sa novom vladom doći do nekog rešenja.

Predsednik Obama se okrenuo od unilateralizma svog prethodnika. On je pred UN rekao da nijedna zemlja ne može sama da rešava sve probleme. Da li smatrate da je to priznanje ojačalo UN?

Prilično je ohrabrujuće da imamo punu podršku predsednika Obame i njegove administracije kao snažnog partnera UN. Sada je pred nama više problema: međunarodna finansijska kriza, klimatske promene, energetska bezbednost... Ovi globalni izazovi zahtevaju globalno delovanje i podršku međunarodne zajednice.

Izvan okvira UN, Grupa 20 je dobila na značaju. U Pitsburgu su oni utemeljili novu bazu svetske ekonomije. Da li te kontrolne instance dovode u pitanje legitimitet UN?

Ne, ne, upravo suprotno. UN i G-20 treba da se dopunjuju, da zajednički rešavaju sve međunarodne krize, a posebno međunarodne ekonomske krize. Na tri samita G-20 govorilo se o tome da G-20 treba da ostane osnovni okvir za rešavanje međunarodnih ekonomskih pitanja. Oni mogu da imaju ključnu ulogu u tim temama, jer čine 85 odsto svetskog BDP. To je dosta važno. Ali šta god da G-20 odluči, treba da održava vrlo tesnu koordinaciju sa UN, imajući na umu da postoje još 172 zemlje čije stanovništvo čini dve trećine čovečanstva. Kada govorimo o davanju legitimnosti i sprovođenju, tu su UN . Saglasni smo, dakle, da UN i G-20 treba da rade zajedno, a ne da se takmiče.