Greda rimskog hrama na obali mora

Bar – U blizini stare autobuske stanice, na samoj obali mora, ispred ulaza u Luku Bar, iskopan je najznačajniji arheološki predmet u barskoj opštini poslednjih decenija. Trojica radnika izvadila su i očistila mermernu gredu i odmah o tome obavestili upravu Muzeja u Baru. Ova greda je, po mišljenju kustosa barskog muzeja Mladena Zagarčanina, dokaz da je civilizacija u barskoj opštini začeta na obali mora. – Prema ukrasima, može se zaključiti da se radi o arhitravnoj gredi antičkog hrama, koja je držala krovnu konstrukciju, najverovatnije iz II-III veka, iz rimskog imperijalnog perioda. Da bi u tom periodu neko mesto imalo hram moralo je da ima izdvojen socijalno-ekonomski stalež koji je živeo ili u obližnjim latifundijama, odnosno imanjima ili u okviru gradskog jezgra. Bez obzira na to šta je ovde u pitanju, naseobina se nalazila tik uz morsku obalu – veli Zagarčanin. Iskopan je, zapravo, komad mermera težak oko 500 kilograma, dugačak 1,80 metara i širok 40-50 centimetara. Bio je deo velike arhitravne grede, ukrašene dekorativnim elementima, karakterističnim za rimsku epohu: astragalima, lezbijskom kimom – trakom i akantusovim lišćem koji je po proporcijama gotovo identičan onim sa kapitela nađenog na Trikonhosu, najstarijem verskom objektu u regionu.

Po mišljenju Zagarčanina, u zemlji se svakako nalaze ostaci velikog antičkog hrama, što ukazuje da je ovde, u rimskom periodu, postojalo veće naselje.

– Sigurno je da nije u pitanju jedan komad nego ih ima više. U Baru na sve strane rastu zgrade. Moderni graditelji se ne osvrću na iskopine, nego ih zakopavaju u strahu da im ne budu zabranjeni građevinski radovi. Sada niče jedna višespratnica na mestu gde je bio Barski logor u Drugom svetskom ratu, na lokaciji za koju se pretpostavlja da je puna arheoloških ostataka. U Crnoj Gori ne postoji svest o značaju ovakvih iskopavanja. Građevinarima pogoduje inertnost nadležnih u Zavodu za zaštitu spomenika kulture sa Cetinja, koji na vreme ne šalju ljude da obave arheološki nadzor.

– U slučaju arheološkog nalaza, po zakonu, odmah se prekida sa građevinskim radovima. Inženjer-preduzimač mora hitno da obavesti nadležnu ustanovu. U nekim evropskim gradovima video sam u osnovama velelepnih građevina antičke ostatke, zaštićene pleksiglasom. Primer je banka u Veroni, napravljena na insuli antičke kuće. Kad dođete da podignete novac, dok čekate red, gledate antičke objekte, amfore... Ovde se i dalje misli da će to graditeljima odneti ogromne pare, a nije tako – zgrada samo dobija na atraktivnosti – objašnjava Zagarčanin.

Kako saznajemo, odgovorni u Kulturnom centru Bar nameravaju da nagrade radnike koji su spasli ovaj antički dragulj. On će se, ubuduće, nalaziti u dvorcu kralja Nikole na Topolici.