Umetnost pregovaranja

Maja Ćirić, istoričarka umetnosti, dobitnica je ovogodišnje nagrade "Lazar Trifunović" koja se dodeljuje za najbolji kritički tekst o likovnoj umetnosti. Nagrada će biti uručena danas, u Kulturnim centru Beograda, tradicionalno na rođendan Lazara Trifunovića. Istovremeno, biće uručena i nagrada Društva istoričara umetnosti Srbije, koja je ove godine pripala Slobodanu Jovanoviću za izložbu "Ilustratori Politikinog zabavnika", održanu u Muzeju primenjene umetnosti. Maja Ćirić (1977) nagrađena je za tekst u katalogu "Resetovanje" Mrđana Bajića, publikovanom za izložbu ovog umetnika u paviljonu Srbije na prošlogodišnjem Bijenalu u Veneciji, gde je Maja Ćirić bila i pomoćnik kustosa Vladimira Veličkovića.  

Komisija, koja je radila u sastavu: dr Milanka Todić (predsednica), Slobodan Ristić i Radonja Leposavić, procenila je da je laureatkinja u multimedijalnom predstavljanju Mrđana Bajića na Bijenalu u Veneciji "ugradila ne samo svoj sofisticirani kritički govor već i kustosko umeće kao lični entuzijazam u realizaciji celokupnog projekta. Ako je ’Resetovanje’ Mrđana Bajića ponudilo nov kulturno-ideološki ram za predstavljanje umetnika u nacionalnom paviljonu na jednoj od najprestižnijih internacionalnih smotri, onda je kritičarsko-kustoski angažman Maje Ćirić otvorio nove mogućnosti saradnje između dve nekada udaljene kulturne sfere: one nezavisne i one institucionalne", ističe se između ostalog u obrazloženju žirija.

– Ključna reč za ovaj tekst jeste pregovaranje između različitih sistema vrednosti. To se odnosi i na moju praksu, a podrazumeva pregovaranje između galerijskog i javnog prostora, nezavisnog sektora i institucionalnog, kao i pregovaranje između Srbije i sveta. Tako i ja radim. Ne oslanjam se samo na jednu poziciju nego na multidisciplinarnost. Otišla sam dalje od istorije umetnosti, budući da sam završila specijalističke studije kulture i roda i kao student doktorskih studija izučavala teoriju umetnosti i medija. To ima svoje prednosti i mane. Prednost takve pozicije je da nikada nisi na sigurnom, što opet znači da nikada nisi indiferentan, a to je veoma važan kritički stav. A upravo nagrada "Lazar Trifunović" predstavlja priznanje za kritičku svest – kaže Maja Ćirić.

Ovogodišnja laureatkinja poznata je u ovdašnjim stručnim krugovima kao mlada osoba koja već ima zavidne podatke u svojoj biografiji, budući da je kao nezavisni kustos bila angažovana na zapaženim projektima u zemlji i inostranstvu. Između ostalih, bila je asistent kustosa na 46. Oktobarskom salonu (2005), kustos izložbe "Relational beauty" u Stokholmu (2004), kustos projekta Mobilni studio sa asocijacijom Public art Lab iz Berlina (2006), kustos izložbi "Prostori pregovaranja" na prošlogodišnjem Belefu, izložbe "Vidite li nasilje nad ženama" krajem prošle godine u SKC-u... Dobitnica je nekoliko stipendija, među kojima je i stipendija fondacije Kokalis Univerziteta Harvard na kome je održala predavanje pre dve godine.

– Iskustvo rada u našem paviljonu u Veneciji bilo je bazirano na mom prethodnom angažmanu na izložbama gde sam kao nezavisan kustos morala da brinem o nekom projektu od početka do kraja. U Veneciji je, osim finansijske podrške koja je kasnila, postojao tim, postojala je struktura. Venecija jeste bila izazovna, ali i udobna pozicija.

Nije preterano reći da Maja Ćirić za ovu sredinu ima važnu ulogu osobe koja obavlja misiju posredovanja i predstavljanja naših umetnika u kontekstu savremene umetničke scene.

U godini koja je pred nama Maja Ćirić učestvovaće na nekoliko inostranih projekata. U Muzeju moderne umetnosti u Šangaju prihvaćena su njena dva predloga u vezi sa projektom "Intruder". Jedan predlog odnosi se na grupu "Urtika" iz Novog Sada, koja će kreirati upad na Internet, a umetnička grupa "Ilegalni poslastičari" realizovaće upad u javni prostor tako što će osmisliti ćošak Kraljevića Marka! U Kunsthali WUK u Beču predstaviće, u okviru projekta "Beyond Theory", sedam autora koji se bave teorijskim tekstovima u svom radu, a potiču iz naše sredine. Ovaj projekat, koji će biti predstavljen i u San Dijegu, napraviće pomak od dosadašnjeg predstavljanja Balkana, kao nečeg "drugog", ka tekstovima koji se odnose na jugoistočnu Evropu. Uslediće i rad u Skoplju, odnosno predstavljanje aktera iz "Upgrade" mreže koji se bave novim medijima.