Balkanci ne veruju u pravni sistem

Vladavina prava na zapadnom Balkanu je slaba, poverenje u vladu i institucije nisko, a građani ne veruju u pravni sistem, uvereni da samo neke statusne grupe imaju koristi od njega, navodi se u izveštaju Evropskog suda revizora o trošenju sredstava Evropske unije za jačanje pravosuđa i policije u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji.

Ovaj sud, sa sedištem u Luksemburgu, čiji je zadatak da proverava kako se koristi novac evropskih poreskih obveznika, zaključio je da bi Evropska komisija mogla da poboljša efekte pomoći balkanskim zemljama ako bi bolje pratila kako se koriste oprema i infrastruktura i ako bi te države podsticala na institucionalne promene. Od 2001. do 2006. godine, navodi se, Evropska komisija je potrošila gotovo 500 miliona evra na projekte u vezi sa pravosuđem i unutrašnjim poslovima na zapadnom Balkanu kako bi se ustanove pomenutih država približile standardima EU, a koliko je taj zadatak težak svedoče i rezultati jednog istraživanja.

Naime, čak 81 odsto građana Srbije misli da su neki ljudi iznad zakona, dok isto veruje tek nešto manji broj Crnogoraca – 69 odsto. Da ima ljudi za koje zakoni ne važe smatra i 85 odsto Makedonaca, rezultati su ankete koju je sprovela sociolog Alina Munđiju-Pipidi iz Rumunije, inače sestra čuvenog filmskog reditelja Kristijana Munđijua. Pri tome, nisu samo siromašni ogorčeni na društvenu nepravdu i nejednakost pred zakonom – naprotiv, oštre stavove prema tim pojavama najviše izražavaju najobrazovaniji i najbolje politički informisani građani.

U vezi sa projektima koje je EU finansirala u Srbiji iznose se pohvale, kao za granični prelaz Batrovci prema Hrvatskoj, gde su zahvaljujući opremi koju je obezbedila Evropska komisija smanjene gužve za ulazak u Srbiju i izlazak iz nje, i za obnovu zgrade u kojoj su smeštena posebna odeljenja Okružnog suda u Beogradu i u kojoj su efikasno vođenja suđenja za organizovani kriminal i ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Kritike se uglavnom odnose na projekte u Makedoniji (policija godinu i po dana nije mogla da koristi motocikle koje je platila EU zato što vlada nije obezbedila zaštitnu opremu) i Albaniji (kompjuteri namenjeni policiji stajali su u kutijama osam meseci, jer vlada nije donela odluku kome da ih pošalje).

Ipak, ocena revizora je uglavnom povoljna po Evropsku komisiju. „Sud je zaključio da je – za razliku od prethodnih programa pridruživanja Evropskoj uniji – Evropska komisija ovde pravilno procenila ulaganja u sektor pravde i unutrašnjih poslova i odlučila da ove važne strukturne reforme sprovede u početku procesa proširenja”, izjavio je Marten Engvirda, član Evropskog suda revizora.

V. R.

------------------------------------------

Misijama EU „nedostaje kapacitet”

U izveštaju koji će zvanično biti objavljen danas, Evropski savet za spoljne odnose – organizacija na čijem su čelu autor plana o nezavisnosti Kosova Marti Ahtisari i bivši nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer – navodi da misijama EU kao što je Euleks „nedostaje kapacitet” za stvaranje država i da Brisel ne šalje dovoljno stručnjaka na mesta kao što je Avganistan.

Prema podacima iz ovog izveštaja, u 12 misija EU trenutno ima hiljadu i po manje članova nego što je predviđeno njihovim budžetima, dok misija u Avganistanu nema ni polovinu planiranog broja činovnika. Za jaču ulogu EU u stvaranju država zalažu se Danska, Finska, Nemačka, Holandija, Švedska i Velika Britanija, tvrdi se u izveštaju i kritikuju se „uzdržane” zemlje Austrija, Belgija, Italija, Francuska, Rumunija i Španija.