I ginu ali i biju

Kada smo građane pitali da nam kažu šta imje prva asocijacija na „srpskog policajca”, većina je rekla „bedne plate”, „batinanje”, „iznošene cipele”, „nasilje”, „male plate”, „100 evra”. Bilo je i onih, doduše retkih, koji su se setili policajaca koji su obavljajući dužnost nastradali. Svi oni su, nažalost, u pravu. Slika policajca u Srbiji nije nimalo ružičasta. Težak posao, pun izazova u zemlji koja je bremenita društvenim problemima.I,šta god da se dešava, taj policajac je prvi na udaru.

Mediji su nedavno danima izveštavali o slučaju policajca Milana B. (39), iz Prokuplja, koji je osumnjičen da je pretukao dvanaestogodišnjeg dečaka. Dečak je sa povredama glave i potresom mozga proveo četiri dana u bolnici. Policajac je suspendovan i protiv njega je pokrenut disciplinski postupak. Do incidenta je došlo, kako su objavili mediji, zato što se dečak na igralištu sukobio sa sinom policajca.

Za skoro svakodnevno nasilje na ulicama, „optužuje” se policija. U toku su sudski postupci protiv policajaca koji su na razne načine zloupotrebili položaj – primajući mito, falsifikujući dokumenta, učestvujući u trgovini narkoticima, švercu...

Sa druge strane, policajac Vladimir Grandić (31) iz Novog Sada umro je u aprilu ove godine od povreda zadobijenih u sukobu sa pljačkašima. Grandić je, podsetimo, na motoru stigao četvoricu razbojnika, koji su pucali na njega i naneli mu smrtonosne povrede

Saobraćajni policajac Branko Simić, na koga je 19. jula automobilom naleteo pijani vozač, preminuo je krajem septembra ove godine posle dvomesečne kome. Na policajca, koji je osam puta nagrađivan, prilikom saobraćajne kontrole u Obrenovcu udario je vozač „peglice”. Utvrđeno je da je on u krvi imao 2,2 promila alkohola. Na njegovog kolegu Ranka Đerića (24), koji je teško povređen u maju ove godine, naleteo je vozač džipa u Požegi.

Samo tokom prošle i ove godine, prema podacima policije, na dužnosti su ubijena tri policajca, a povređeno je ukupno 818. Najveći broj povreda, skoro polovina, nastala je prilikom zavođenja javnog reda, 17 odsto u poslovima regulisanja saobraćaja i 10 odsto prilikom legitimisanja građana.

Zapanjujući je podatak i da je od 90-ih godina prošlog veka više od 1.000 policajaca nastradalo obavljajući svoju dužnost.

Pored toga, čuvari reda su skoro svakodnevno izloženi javnim osudama i verbalnim napadima.

(/slika2)Svi oni, uslovno rečeno i dobri i loši, nose uniformu staru četiri godine, iste četiri košulje i dve majice i imaju prosečnu platu od 35.000 dinara mesečno, sa kojom jedva pokrivaju najosnovnije životne troškove. Više od polovine policajaca koji rade u Beogradu svakodnevno iz unutrašnjosti Srbije putuje u glavni grad, zbog nemogućnosti da u njemu živi.

Srbija ima 32.000 policajaca sa službenim ovlašćenjima i još 11.000 policijskih činovnika. Usled 20 odsto manjka kadra, 14.000 u Srbiji i nekoliko hiljada u Beogradu, policajci su često prinuđeni da rade prekovremeno. Neki među njima čak i pored toga, moraju dodatno da rade, kako bi prehranili porodice i platili stanarinu.

Težak materijalni položaj srpskog policajca dovodi čak i do njihovih međusobnih trvenja. Podsetimo, nedavno su se „plavci” sukobili pred zgradom u čije bi stanove oni koji su ih dobili na konkursu trebalo da se usele, ali ne mogu, jer se u njima, kako kažu, ilegalno nalaze njihove kolege.

Ovi drugi, pak kažu, da imaju puno pravo na te stanove.

Danijela Vukosavljević