Kamere smanjuju broj saobraćajki

Broj saobraćajnih nezgoda i gužve na ulicama uskoro bi mogli biti smanjeni. To neće biti urađeno izgradnjom novih ulica, već korišćenjem većeg broja kamera. Sekretarijat za saobraćaj ima mogućnost da prati zbivanja na ulicama koja prenose 34 kamere, od kojih su četiri u njihovom vlasništvu, 14 je u nadležnosti „Telekoma Srbija”, a 16 – Ministarstva unutrašnjih poslova. 

Dr Dragoljub Đakonović, sekretar za saobraćaj, kaže da se za sledeću godinu planira nabavka 50 video kamera. Njihov rad kontrolisaće ovaj sekretarijat, a signali će biti prosleđeni gradskim i državnim službama.

– Cilj je nadgledanje vozila na glavnim gradskim koridorima. To će omogućiti intervencije na sistemu za upravljanje saobraćajem. Uređaji ugrađeni za Univerzijadu su u nadležnosti policije – kaže Đakonović.

On dodaje da će sekretarijat morati da obrazuje svoj sistem za video monitoring kojim će se upravljati iz njihovog upravljačkog centra. 

Damir Okanović, predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja, tvrdi da kamere mogu da poboljšaju bezbednost u saobraćaju, jer imaju nekoliko funkcija. One snimaju i mere brzinu vozila, evidentiraju prolazak kroz crveno svetlo, nedržanje propisanog odstojanja, nedozvoljeno preticanje…

– Nadam se da će kod nas biti postavljeni automatski sistemi u kojima nema ljudskog faktora, pa nije moguća ni zloupotreba. Neki od njih prepoznaju registarski broj i, ukoliko je manji prekršaj, po automatizmu šalju kaznu na adresu vlasnika vozila. Ako je u pitanju veće prekoračenje brzine, onda će se time pozabaviti sudija za prekršaje – ističe Okanović.

Prema važećim propisima, onemogućava se upotreba video kamera i fotoaparata kao dokazni materijal, jer u sudskoj praksi nije definisano da li je foto zapis dovoljan dokaz za sud. Problem je što kamere ne mogu da identifikuju i onoga ko je vozio automobil, pa će vlasnik vozila biti dužan da policiji pruži podatke o prekršiocu. Ukoliko je snimljeno vozilo, ali ne i vozač, vlasnik uvek može da tvrdi da nije bio za volanom, ili da je u međuvremenu prodao automobil. On sumnja da će ovaj sistem funkcionisati jer postoje mnoge nedorečenosti u zakonu.
– Šta će biti ako automobil odvezete u servis i neko želi da posle servisiranja proveri da li je ispravan. On može da napravi prekršaj s vašim kolima, a policija teško može da utvrdi ko je iz servisa vozio u tom trenutku. To nikako ne može da znači da je vlasnik automobila kriv i da treba da plati kaznu – naglašava Okanović.

Kamere uopšte nisu jevtine, ali donose velike uštede. Utiču na svest vozača da moraju da poštuju propise i odvraćaju ih od činjenja prekršaja, jer će biti zabeleženi na snimcima. Kada izračunamo koliko nas koštaju saobraćajke i lečenje povređenih, dolazi se do računice da je mnogo isplativije imati ih.

– Ljudi se drugačije ponašaju kad znaju da ih neko posmatra, a ta promena može biti još drastičnija ako znate da ćete biti kažnjeni zbog onoga što ste uradili. Kamere nam mogu dati i informacije o gužvama na stajalištima i prevozu, pa samim tim mogu se planirati da li ćemo neke linije sa solo autobusa prebaciti na zglobne, ili ćemo ih svesti na minibus prevoz – naglašavaju u Direkciji za javni prevoz.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić kaže da će samo za prestonicu biti potrebno oko 2.000 kamera, a da će se, osim na raskrsnicama, one stavljati na autoputeve i sve značajnije saobraćajnice.
– Pokrivenost kamerama uvećavaće se postepeno. Novcem od kazni kupovaće se dodatne kamere – objašnjava Vujanić.
D. Spalović

-------------------------------------------------------

Opasnije raskrsnice sa semaforima

– U Beogradu se četiri petine udesa dogodi na raskrsnicama sa semaforima. One su nebezbednije od raskrsnica bez semafora, što je apsurdno. To pokazuje da vozači često ne poštuju crveno svetlo i, po pravilu, to su najteže saobraćajke. Mislite da nikome neće pasti na pamet da prođe kroz crveno svetlo i prilično ste sigurni i opušteni i, kada se to dogodi, posledice su teške – upozorava Damir Okanović.