Tajna pada helikoptera Mi-17

ANALIZA VESTI
Specijalna komisija još nije saopštila sve detalje tragedije helikoptera Mi-17 Ratnog vazduhoplovstva Makedonije, ali izveštaj da su pronađeni ugljenisani ostaci poginulih oficira, podoficira i vojnika makedonske vojske govori da se dogodila eksplozija. Da li prilikom udara helikoptera u zemlju, ili dok je još bio u vazduhu?

Iz Skoplja su došle i neke vesti da je helikopter navodno leteo kroz maglu i oblake. Helikopteri nikada ne lete dugo kroz oblake, pogotovo to ne čine zimi, jer helikopteri nemaju uređaj za eliminisanje leda na elisama, kao što to imaju letelice sa fiksnim krilima. Dakle, čak i da je bila magla, navigacioni uređaji na Mi-17 omogućavaju siguran let. U slučaju da je došlo do iznenadnog prestanka rada oba motora piloti su mogli da spuste helikopter i uz pomoć tzv. autorotacije, odnosno elisa bi se još neko vreme okretala sasvim dovoljno da se helikopter prizemlji. Ono što je najveća opasnost za helikoptere jeste mogućnost da pukne glavnjača rotora, ili da pukne sajla repne elise. U prvom slučaju helikopter naglo gubi visinu, a u drugom počinje da se okreće i pilot jednostavno više ne može da upravlja letelicom.

Čak i tada, u času udara helikoptera u zemlju redak je slučaj da dođe do takve eksplozije da svi putnici ostanu ugljenisani, pa čak i da je u helikopteru bilo eksplozivnih naprava. Bombe, municija i eksploziv, što je eventualno moglo biti trasportovano uz vojnike, nisu osetljivi na udar, već samo na vatru.

Kada je u januaru 1992. godine došlo do obaranja helikoptera EZ u rejonu Varaždina, taj helikopter, koji inače i nije bio direktno pogođen raketom sa jugoslavenskog lovca Mig-21, već je pao usled detonacije raketiranog i pogođenog hrvatskog helikoptera pored kojeg je leteo, dakle taj se helikopter EZ samo sručio na zemlju, ostao je skoro u jednom komadu, a svi članovi posade i putnici poginuli su u belim kombinezonima EZ posmatrača. Niko nije bio ugljenisan i to potvrđuju i TV snimke...

Posada makedonskog helikoptera Mi-17 bila je najbolja posada u makedonskom RV, jer su obavljali zadatke u okviru mirovne misije "Altea" i BiH. Znači da su za te makedonske pilote važili standardi NATO-a u obuci i broju sati naleta, tako da je ta posada imala najmanje 150 sati naleta godišnje. Taj nivo obuke i broj sati naleta NATO je izričito tražio od Skoplja, jer u suprotnom slučaju ne bi ni dozvolili Makedoncima da lete zajedno sa NATO helikopterima u BiH.

Znači, eksplozija na Mi-17 je uzrok tragičnog pada. Da li je ona bila posledica prethodno postavljene eksplozivne naprave u helikopteru, ili na spoljašnjem delu trupa, ili je usledila kao rezultat pogotka rakete sa zemlje, teško je reći bez uvida u prve nalaze istrage. Eksplozija je bila snažna, jer su ostaci helikoptera rasuti po širem području, što znači da se desila u vazduhu.

Ostaje da se vidi, hoće li vlada u Skoplju, bez obzira na mogući politički kontekst tragedije, izaći sa otvorenim i jasnim saopštenjem uzroka pada Mi-17. Ili će preovladati politika i sve biti objašnjeno "tehničkim faktorima i ljudskom greškom"?