Dekorativno drvo limuna

Limun je dosta osetljiv i na visoku i na nisku temperaturu. U toku razvića zahteva različitu temperaturu. Ukoliko je vegetacija intenzivnija kada se pojave hladnoće, utoliko su oštećenja i sušenja limuna veća. Nagle i dugotrajne temperaturne promene su veoma opasne, a postepeno snižavanje temperature čini limun otpornijim.

Ukoliko su letorasti limuna zreliji, utoliko bolje podnose hladnoću. Na temperaturi od - 4 do 6 stepeni izmrzavaju jednogodišnji letorasti i lišće, na temperaturi od - 7 do 8 strada kruna, a na - 8 stepeni izmrzava celo stablo.

Izmrzavanje limuna umnogome zavisi od sorte i podloge. Najneotporniji limun je kalemljen na svojoj podlozi. Limun kalemljen na gorkoj ili slatkoj pomorandži znatno je otporniji na niske temperature.

Rast lastera i lišća počinje na temperaturi iznad nule, a optimalna se kreće oko 17 stepeni. Od pojave cvetnih pupoljaka do otvaranja cveta obično prođe oko 45 dana, i na temperaturi oko 16 stepeni. Često se dešava da posle zalivanja hladnom vodom limunu počinje da opada lišće. Uzrok je rashlađivanje zemlje i nemogućnost korena da upije hranljive materije.

Upijanje hranljivih materija obično prestaje kada je temperatura tla ispod 12 stepeni. Pošto se zemljište sporije zagreva od vazduha i lišća, ni koren nije u mogućnosti da iz zemljišta upija dovoljno vode potrebne za jako isparavanje vode iz lišća. Zato se nedostatak vode u lišću nadoknađuje iz cvetova, pupoljaka i plodova, što izaziva njihovo opadanje. Za vreme razvića pupoljaka i cvetova temperatura vazduha ne bi smela da pređe 25 stepeni. Velika razlika u kolebanju temperature nije poželjna za limun. Optimalna temperatura za razviće plodova treba da se kreće oko 22 stepena, a za oplodnju i početni rast plodova od 15 do 17 stepeni.

Uzrok opadanja zametnutih plodova limuna je, uglavnom, nedostatak azota. Suvišna količina azota dovodi do opadanja cveta i plodova.

Optimalna vlažnost zemljišta treba da iznosi 50 do 60 odsto. Limun zahteva topao i vlažan klimat. Ima dosta sorti koje su se prilagodile suvom i toplom klimatu. Cvetovi su osetljivi na suv vazduh. Stabla limuna izložena jačem suncu troše 50 odsto vlage više od onih u hladovini. Jedan list limuna troši godišnje oko 500 grama vode. Iz ovog se vidi da limun ne podnosi ni sušu ni suvišnu vlagu.

Limun zahteva dosta svetlosti. Njena jačina ne bi smela duže vreme da bude ispod 80 odsto od jačine normalnog svetla. U slabo vidnim prostorijama limun se stavlja bliže prozoru. Na nižoj temperaturi zadovoljava se sa manje svetlosti i vlage. Lišće koje se razvija na svetlu je zeleno, ali je manje od onog koje se razvija pri slabijem svetlu. U uslovima oskudne dnevne svetlosti limun može da koristi i električno svetlo. Ako ovoga nema, može se čuvati u hladnim prostorijama u kojima vegetacija tokom zime prestaje. U ovakvim slučajevima limun dobro prezimi i sačuva list.