Danas specijalni dodatak "Hronoskop"

Četrdesetak milimetara za nežniji zglob, do četrdeset i sedam za morske vukove i predane orlove... Satovi širokog prečnika, sa cifarnicima promera od 42 mm do impozantnih 44 milimetra, ili više, osvajaju i srca ljubitelja koji prednost daju neupadljivom nastupu. Varijacije mernih instrumenata, do pre desetak godina smatrane „glomaznim“, strogo profesionalnim rekvizitima ronilaca, pilota i nautičara – satovi „ultimativnog“ dizajna – zauzimaju centralno mesto u ponudi ovdašnjih distributera i časovničara.

Pionirima konstrukcije širokog prečnika – Omega (od početka dvadesetog veka), Brajtling (od 1915 – prvi ručni hronograf), Panerai (ronilački instrumenti prečnika 44 i 45 mm), Šafhauzen („portugalci“) – pridružili su se rivali iz kruga takozvane veličanstvene dvanaestorice, poput Fortisa i Lonžina. I prozvođači savremene epohe, od Nautike, preko Sektora do Zodijaka.

Posebnu pažnju plene italijanske manufakture, poput Lokmana i Ubota u srednjoj klasi, odnosno Hronotek u pristupačnom segmentu od nekoliko stotina evra. Kombinacijom švajcarske tehnike i Italijanima svojstvene otvorenosti ka eksperimentisanju dizajnom, tri proizvođača su unela svežinu u opštu ponudu. To se odnosi na nesvakidašnju liniju i na materijale od kojih su sačinjena kućišta, cifarnici i tasteri. Reč je o kompozitnim materijalima i komponentama sačinjenim od karbonskih vlakana. Ovi hatek proizvodi su nalazili primenu u skupocenim konstrukcijama manufaktura poput Odemara Pigea, Ibloa – smatrani su privilegijom bogatih.

Izazov i odgovori

Poznavaoci kažu da je u toku velika, veličanstvena, trka za prestiž i primat.Pokrenuta je u ateljeima italijanskošvajcarske manufakture Panerai. Odlukom da stupi u otvoreno nadmetanje u prestižnoj, manufakturnoj klasi, ali i u domenu komercijalnih satova više srednje kategorije, Panerai je doveo diktat „dvanaest veličanstvenih“ u pitanje. Okretanje širokom tržištu legendarnog proizvođača namenskih satova podstaklo je rivale da realizuju niz projekata – do nedavno odlaganih u arhive „teoretski ostvarivih, ali, praktično, suvišnih inovacija“.

Pre svih, to važi za Zenit i Omegu. Ekstravagantni, po nekima ekscentrični Zenit okrenuo se manufakturnoj klasi, lansirajući skupocene serije ručnih satova. I suština Omegine nove strategije ogleda se u ekskluzivnosti. U pogledu mehanike prednost obezbeđuju kalibri opremljenikoaksijalnom kočnicom. Patent Britanca Džordža Denijelsa (svodi trenje zupčanika na minimum, obezbeđuje precizan hod mehanizma na duži period nego kod klasičnih modela) vlasništvo je Omege. Takođe, optika je prilagođena novom, višem imidžu.

Taktiku je prihvatio i Brajtling. Premda se za čuvare tradicije brenda sa dva krila i sidrom može reći da decenijama slede taktiku konstantnog dizanja nivoa brenda. Ako je Brajtling do pre dvadesetak godina svrstavan u namenske satove srednje kategorije, danas brend zaslužuje atribut manufakturnog proizvoda. Imidžu doprinosi i nova kolekcija hronografa „rejven“ – linija mernih instrumenata treće epohe (posle ere „nejvitajmera“ i kasnijeg „hronomata“). Konstrukcije poznatih modela, istovremeno, podvrnute su modifikacijama koje obezbeđuju nove tehničke performanse. To se, pre svega, odnosi na novi kalibar 27. Njegovom realizacijom definisan je nov način indikacije zaustavnog vremena – merenje iz centra.

„Beg“ tri rivala u polje inovacija podstakao je renomiranu konkurenciju da uzvrati istom merom. U ateljeima Šafhauzena pristupilo se realizaciji novih kolekcija i redizajniranih („vintidž“) modela. Odgovor manufakture Bom i Mersije jeste kolekcija nautičkih satova „rivijera“.

Znak za uzbunu oglasio se i u klasi „nedodirivih“. Manufakture Jeger Lekultr i Kartije lansirali su nekoliko namenskih modela vrhunske klase. Kartijeov smeli iskorak: model skupocenog „santoša“ sa narukvicom od kaučuka! (Model je u ekskluzivnoj ponudi distributera „S&L“).

Opšta uzbuna

Pregrupisavanje vodećih proizvođača nakratko je stvorilo vakuum u srednjoj klasi sportskih satova (od hiljadu do dve hiljade evra). U međuvremenu, taj „prostor“ zauzeli su rivali zvučnih imena.

Lonžin je (uz popularnu kolekciju „admiral“ i ekskluzivnu liniju „Lindberg“) lansirao seriju „gran vites“. Kao „rođak“ Omege (manufakture su u sklopu Svočkoncerna) smatra se njenim naslednikom u klasi. U borbu za primat upustio se i Roleksov „tudor“, Redizajniranom kolekcijom sportskih satova primerne reglaže i besprekorne izrade, ali pristupačnije cene, Tudor pokušava da zauzme mesto na tržištu koje mu je do sredine prošlog veka pripadalo. Bio je poznat kao „mali (pristupačni) roleks“.

Dosledan tradiciji proizvođača namenskih satova, Fortis je „osvežio“ kolekcije B42. Pažnju privlači model „planet“ sa cifarnikom ukrašenim gravurom planetarnog sistema. U vitrine distributera BPM pristigao je i „fortis kalkulator“. Instrument prečnika od 47 mm. Opremljen je trostrukom krunicom koja omogućava niz proračuna. Od navigacionih vrednosti do indeksiranja treće vremenske zone – rukavica izazova je bačena, Brajtlingu!

U trku se umešala i manufaktura Zodijak. Posle višegodišnjeg „tavorenja“ u međuprostoru između zaborava i novog početka, švajcarski proizvođač sportskih, pre svega ronilačkih satova (nekoliko svetskih rekorda u dubinskom ronjenju oborio je upravo „zodijak“), na najboljem je putu da povrati nekadašnju popularnost.

Zodijakova kolekcija izrazito namenskih satova pleni pažnju originalnim dizajnom, robusnošću i – cenom: modeli između tri stotine i nešto manje od hiljadu evra (mehanički instrumenti sa automatskim navijanjem od pet stotina evra) najpristupačnija su alternativa u srednjoj klasi tradicionalnih namenskih satova.

Šaroliku ponudu sportskih i namenskih satova zaokružuju proizvođači za čije modele nije neophodno izdvojiti „bogatstvo“.  Za razliku od nekih, prošlih vremena, satovi u klasi od dve do sedam stotina evra ne zaostaju za skupocenijim modelima – u pogledu optike, funkcionalnosti, preciznosti. Posebnu pažnju plene modeli Žaka Lemana „pauerhrono“ i „F1“, hronografi švajcarske manufakture Kaver, i robusni instrumenti u hajtek stilu iz ateljea Festine, Sektora, Nautike.