Nafta izmiče uticaju Zapada

Rekordna cena nafte na svetskom tržištu bila je juče jedna od glavnih tema prve posete američkog predsednika Džordža Buša Saudijskoj Arabiji. Najveći svetski potrošač crnog zlata i najveći izvoznik nafte pregovaraju o barelu na sasvim drugačiji način nego prilikom susreta američkog predsednika i kralja Abudlaha bin Abdelaziza al Sauda na Bušovom ranču u Teksasu 2002. i 2005. godine.
Pre oko tri godine kralj Abdulah je gostovao na ranču Kroford u svojstvu princa prestolonaslednika: budući saudijski monarh priznao je tada predsedniku Bušu da je ondašnja cena nafte od 54 dolara za barel „očito izuzetno visoka”. U međuvremenu, nafta je, početkom januara ove godine, dostigla cenu od čak 100,09 američkih dolara za barel, da bi ovih dana neznatno pojeftinila pred sve brojnijim signalima da američka valuta postojano gubi na vrednosti, a privreda SAD gotovo neumitno ove godine klizi u recesiju.

U periodu između cene od 54 dolara i današnje tržišne vrednosti crnog zlata, Amerika i Saudijska Arabija su poprilično izgubile na svom rejtingu, prva kao predvodnik rasta globalne ekonomije, druga kao najuticajniji član naftaškog kartela OPEK. Novi igrači iz Azije, Latinske Amerike i Afrike počeli su u međuvremenu da preuzimaju ulogu dominantnih faktora globalnog privrednog razvoja i podstrekača rekordnog rasta cene crnog zlata.

Zapad ima sve manje uticaja na cenu nafte, upozorio je juče – uoči Bušovog dolaska u Saudijsku Arabiju, američki dnevnik „Volstrit džornal”.

„Cene nafte nisu više povezane s tražnjom bogatih zemalja. Svetsko tržište crnog zlata lišeno je danas uticaja koji su u prošlosti vedrili i oblačili trgovinom petroleuma. Decenijama oseka u tražnji nafte na američkom, evropskom i japanskom tržištu obarala je cene crnog zlata, zato što su ti regioni predvodili potrošnju petroleuma. Danas cena nafte daleko više zavisi od potražnje Kine, previranja u Venecueli, nemira u Nigeriji i rasta geopolitičkih napetosti na adresama koje su fizički veoma udaljene od američkog potrošača...”, ističe ugledni američki list.

Jučerašnji zahtev američkog predsednika Buša saudijskom kralju da uzme u obzir privredne nedaće najvećeg svetskog potrošača nafte, i izvrši pritisak na OPEK da od 1. februara poveća isporuke nafte, dogodio se samo nekoliko dana nakon što je francuski predsednik Nikola Sarkozi sa sličnim apelom gostovao u Rijadu.

„Visoke cene nafte mogu da oštete potrošačke ekonomije. Takve cene utiču na naše porodice. Skuplji benzin ugrožava neke američke familije, smanjuje im kupovnu moć, i to će jasno biti predočeno Rijadu”, najavio je Buš i pre gostovanja u pustinjskoj rezidenciji kralja Abdulaha. Samo nekoliko trenutaka pre nego što je američki predsednik sleteo u Rijad, saudijski ministar za energetiku Ali al Naimi najavio je da će Kraljevina povećati proizvodnju tek kada se za to pokaže ekonomska opravdanost na svetskom tržištu.

Sledeće zvanično okupljanje predstavnika članica OPEK-a zakazano je za 1. februar u Beču: povećanje isporuka nafte svetu glavna je očekivana tema tog skupa.

Da li pustinjski pregovori Buša i kralja Abdulaha mogu uticati na današnju cenu pokretačke sirovine globalne ekonomije?