I Miliband spreman na resetovanje

Od našeg dopisnika
Moskva, 2. novembra – Iako je, čim je sinoć stigao u Moskvu, britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband izjavio da ne očekuje značajnije rezultate, današnje razgovore sa svojim kolegom Sergejem Lavrovom nazvao je „veoma produktivnim”.

I ruski ministar smatra da su „razgovori bili dobri i da će omogućiti da se krećemo napred kako u vezi sa onim pitanjima o kojima su nam stavovi bliski, tako i tamo gde radimo na zbližavanju stavova”. Dva ministra potpisala su tri zajedničke izjave – o nerasprostranjenju atomskog oružja, o situaciji na Bliskom istoku i o Avganistanu.

Miliband je izjavio da London očekuje uspešno okončanje pregovora Rusije i SAD o zaključivanju novog sporazuma o smanjenju arsenala strateškog naoružanja (START) i smatra da i ostale atomske države, iako imaju manje od 10 posto ukupnog broja bojevih glava, treba da se priključe pregovorima.

Ruski ministar kaže da se ne može razgovarati o potpunom odricanju od atomskog oružja jer, „kad bi stvar bila samo u tome da postoji pet atomskih država i da bi, ako se one odreknu atomskog oružja, u svetu ostalo samo konvencionalno naoružanje: muškete, puške i pištolji, mislim da bismo se odavno razoružali i pitanje bi bilo rešeno”, rekao je Lavrov dodavši da je problem u tome što postoje i „nezvanične” atomske države i nije isključeno da će se atomske tehnologije, koje su sada praktično „dostupne preko Interneta”, širiti dalje.

Govoreći o problemu Irana ministri su se složili da treba da se organizuje sastanak šest međunarodnih posrednika plus Iran i da se započne „predmetni dijalog”. Miliband je pozvao Iran da što pre odgovori na predloge međunarodne agencije za atomsku energiju

Britanski diplomata je izjavio da London ima pozitivan stav prema inicijativi Medvedeva o novoj arhitekturi evropske bezbednosti.

Miliband i Lavrov nisu propustili ni da informišu novinare o onome o čemu se nisu složili. Komentarišući izjavu Milibanda da London ne odustaje od zahteva da se Skotland jardu isporuči Andrej Lugovoj koga u Britaniji smatraju odgovornim za trovanje Aleksandra Litvinjenka, Lavrov je izjavio da Britanija još uvek nije dostavila Rusiji kompletnu informaciju o tom slučaju. Uz to, ruski ustav ne dozvoljava izručenje građana Rusije drugim državama.

 „Čini mi se da naše britanske kolege shvataju da je apsolutno nerealan zahtev da izmenimo ustav”, rekao je Lavrov dodavši da, ako zaista postoji volja da se slučaj Lugovoj reši, Britanija treba da dostavi neophodan materijal za sudski postupak koji će biti održan u Rusiji i u kome će moći da učestvuju britanski predstavnici. Tako bi se deblokirao i niz drugih problema koji veštački opterećuju međusobne odnose.

Dve strane se nisu složile ni u oceni prošlogodišnjeg rata na Kavkazu, ali, prema rečima britanskog ministra, „to ne smeta daljoj saradnji“.

Govoreći na radiju Eho Moskve Miliband je izjavio da od Lavrova nije dobio nikakav odgovor na predlog da se obnovi rad Britanskog saveta.

Ovo je prva poseta britanskog diplomate Moskvi posle pet godina krize međusobnih odnosa nastale najpre zbog odbijanja Londona da isporuči Rusiji nekoliko lidera čečenskog separatističkog pokreta i oligarha Borisa Berezovskog koji su dobili politički azil u velikoj Britaniji, a onda i zbog zatvaranja Britanskog saveta u Moskvi zbog navodne špijunske delatnosti. Situacija se dodatno iskomplikovala nakon pogibije Aleksandra Litvinjenka u Londonu.

Stručnjaci za međunarodne odnose smatraju da poseta Milibanda neće doneti naročit napredak u rešavanju ključnih neslaganja između dve zemlje, ali sama činjenica da je šef Forin ofisa doputovao u Moskvu govori o nameri dve države da, uprkos svemu, razgovaraju o zajedničkim interesima.

Miliband se sreo danas i sa ruskim disidentima i opozicionarima.

Ljubinka Milinčić

-------------------------------------------------------

Milibandovo tumačenje Kosova

Govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji Miliband je istakao da „se ne može upoređivati Kosovo sa Abhazijom i Južnom Osetijom. Jugoslavija je prestala da postoji kao država, Kosovo je proizvod kolapsa Jugoslavije”, smetnuvši, verovatno, s uma da je i SSSR u čijem su sastavu bili Gruzija, Abhazija i Južna Osetija, takođe prestao da postoji.