Gradski prevoz od Vardara do Triglava

Beograd: Kriza proredila saobraćaj - Manjak novca u budžetu glavni je razlog zašto je smanjen broj autobusa u prestonici. Već sredinom avgusta Beograđane je prevozilo oko 40 autobusa privatnih prevoznika manje nego što je to planirano na početku godine. U međuvremenu je zbog radova na više deonica u gradu smanjen broj i tramvaja i trolejbusa.

Od tada su na svim stanicama velike gužve. Građani su nezadovoljni većinom linija javnog gradskog prevoza, jer na dolazak vozila izgube više od dvadesetak minuta. Svakog dana u glavnom gradu putnike prevozi oko 700 autobusa GSP-a i 350 vozila privatnih prevoznika, 90 trolejbusa i 95 tramvaja. To je ukupno za oko 200 manje nego u isto vreme prošle godine.

Vozila koja prevoze žitelje prestonice su stara. Najkritičnija situacija je sa tramvajima, koji su prosečno stari 24 godine. Njihova prednost je što je u njima toplo, što se ne može reći za trolejbuse u kojima ne dihtuju vrata, pa se građani smrzavaju. Njihova prosečna starost je oko 13 godina. Situacija će biti povoljnija kada budu završeni tenderi posle kojih će Beograđane prevoziti 30 niskopodnih novih modernih tramvaja i 83 trolejbusa.

Nešto bolja situacija je sa autobusima koji su proizvedeni pre desetak godina. Vozila koja saobraćaju do prigradskih opština su slabijeg kvaliteta od onih koja prolaze kroz centar Beograda.  

D. S.

------------------------------------------

Ljubljana: Uskoro ekološki autobusi

Stanovnici slovenačke prestonice su uglavnom zadovoljni uslugama gradskog prevoza. Prosečna starost autobusa u voznom parku Ljubljanskog putničkog prometa d. o. o. (LPP) je 11,22 godina, a u ogranku koji se bavi isključivo gradskim saobraćajem  12,22 godine. Cena karte je jedinstvena u vozilima LPP i košta 74 dinara za vožnju od 90 minuta, sa mogućnošću korišćenja više linija. Od početka septembra počelo je uvođenje jedinstvene gradske kartice „urbana“ – „beskontaktne pametne kartice“ koja omogućava brzo i udobno bezgotovinsko plaćanje vožnje u ljubljanskim gradskim autobusima. Istom karticom moguće je platiti i vožnju žičarom (traje oko dva minuta) koja vodi iz centra grada, tačnije podnožja brda do Ljubljanske tvrđave na brdašcu koje dominira Ljubljanom..

Red vožnje se poštuje i polasci sa poslednje (prve) stanice su tačni u 96 odsto slučajeva. LPP zbog krize nije smanjio broj vozila na ulicama, a proteklog leta je sugrađanima predstavljeno nekoliko tipova ekoloških buseva, čije bi uvođenje na ljubljanske ulice uskoro trebalo da krene po ugledu na druge evropske prestonice.

Najnoviji autobusi već voze s motorima oznake „evro-5”, a od jula ove godine birana su dva ponuđača za kupovinu 29 zglobnih i pet običnih gradskih autobusa, kao i za pet hibridnih midi-autobusa koji bi trebalo da stignu na ulice u prvoj polovini 2010. godine.

Ljubljana nema tramvaje, pa se slike ovih vozila na električni pogon na ulicama mogu videti samo na starim razglednicama.

S. V. Mekina

--------------------------------------------------

Podgorica: divlji taksisti profitiraju

(/slika2)Podgoričani se najčešće voze taksijem, jer je to najredovniji i najbrži prevoz. Gradski autobusi na ukupno 12 linija imaju veoma loše isplanirane polaske, sa udaljenim stajalištima,  izmeštenim iz centra grada. U gradu saobraćaju na svakih 30 minuta, a oni za prigradska naselja na sat. Pojedinačna karta košta od 56 do 93 dinara.

Vozni park je prilično dotrajao, gotovo da nema autobusa novije generacije. Podgorica nema tramvaja ni trolejbusa, a ne postoji ni mogućnost uvođenja ove vrste prevoza.

Na tenderu za efikasnije regulisanje saobraćaja, koji je raspisao Sekretarijat za saobraćaj, posao je dobila slovenačka firma „Omega konsalt“.

Za studiju dugoročnog razvoja javnog i prigradskog prevoza Slovenci traže 150.000 evra, a gradski prevoznici ohrabreni su najavom da će u Podgorici konačno biti rešen ovaj problem..

N. Đurić

---------------------------------------------

Zagreb: moderno i skupo

Zagrepčane svakodnevno prevozi 191 tramvaj na 15 redovnih linija i 270 autobusa na 130 linija.

Autobusi su uglavnom novi i najsavremeniji niskopodni, a poslednjih godina se i tramvaji ubrzano modernizuju. Većina je plod domaćih proizvođača, ali ima ih još pedesetak čeških, identičnih onima u Beogradu, samo su bolje očuvani.

Karte su više nego dvostruko skuplje u odnosu na zemlje u okruženju. Za tramvaj karta na kiosku košta 102 dinara, a u vozilu 128, kolika je i cena prevoza plaćenog SMS-om.

Pravo na besplatan prevoz imaju penzioneri, nezaposleni i redovni davaoci krvi, a povlašćenu cenu za mesečnu karticu imaju đaci i studenti, i plaćaju je 1.069 dinara. Za ostale građane staje 3.720 dinara. Od ove godine uvedena je besplatna vožnja tramvajem u krugu do dve stanice od centralnog trga, na primer od železničke stanice do Trga Bana Jelačića, od tog trga do Hrvatskog narodnog kazališta ili do Britanskog trga itd.

ZET se i dalje modernizuje, a sada je na redu uvođenje elektronike. Na 147 stanica postavljeni su displeji koji informišu putnike o vremenu dolaska pojedine linije, a od nove godine uvešće se i elektronska naplata pomoću ZET-kartice. Aparati su već postavljeni u vozila, a budući putnici će svoju karticu samo prislanjati na njihov ekran, dok će dosadašnja klasična papirna karta postati prošlost.

R. Arsenić

-----------------------------------------------------

Skoplje: čekajući tramvaje

(/slika3)Nedostatak autobusa, dotrajalost vozila, loši putevi i skupe karte, slika je gradskog prevoza u makedonskoj prestonici.

JSP „Skoplje” ima 337, uglavnom „punoletnih“, autobusa i zapošljava 1.282 radnika. U 17 opština, od kojih su sedam prigradske, saobraćaj se odvija na 68 linija sa 250 autobusa dnevno. Karte koštaju 46 dinara, za prevoz u jednom pravcu u užem gradskom području, do 2805 dinara, koliko staje mesečna karta za zaposlene. Učenici i penzioneri za mesečnu kartu izdvajaju oko 1.450, a studenti 1.600 dinara. Karta za više vožnji, kupljena na kiosku, jevtinija je za desetak dinara.

Poslednjih deset godina Skopljance prevoze i privatni autobusi „Sloboda prevoza“ čija je prosečna starost više od 25 godina. Cena karte je kod privatnika niža za desetak dinara, a u čak 80 odsto vozila je zastupljen elektronski sistem naplate.

Prevoz nije neredovan, ali se tokom zimskih meseci putnici uglavnom smrzavaju u dotrajalim vozilima. Skoplje već trideset godina čeka uvođenje tramvaja koji bi, kako kažu stručnjaci, trebalo da reši haos u javnom saobraćaju.

M. Radenković

-----------------------------------------------

Banjaluka: Prevoz za četvorku

Banjalučani su u anketi, sprovedenoj krajem prošle godine, javni gradski prevoz ocenili slabom četvorkom( 3,71). Na 23 linije gradskog i 30 linija prigradskog prevoza saobraća 110 autobusa, kažu u administrativnoj službi grada Banjaluke. Prosečna starost vozila je 15 godina. Osim „Autoprevoza”, građane Banjaluke prevoze i privatnici koje gradska uprava bira na tenderu. Cena pojedinačne karte je 67 dinara, koja se kupuje u vozilima. Inače, cena se može menjati samo u slučaju da se prosečna cena goriva do 15. u mesecu promeni najmanje 15 odsto u odnosu na poslednju cenu goriva na osnovu koje je formirana cena karte. Novi cenovnici se primenjuju od prvog dana sledećeg meseca.

Cena mesečnih karata u javnom gradskom prevozu

Radnička – 1570 dinara
Đačka – 1120   dinara
Penzionerska – 562 dinara

Cena jedinstvenih, za sve linije, mesečnih karata u javnom gradskom prevozu

Radnička – 2200
Đačka – 1545
Penzionerska – 748
Doplata – 562 dinara

B. Marić