Karadžiću nametnut branilac

HAG – Sudsko veće Haškog tribunala odlučilo je danas da se nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću odredi branilac po službenoj dužnosti koji bi zastupao njegove interese na suđenju, čiji je nastavak zakazan za 1. mart sledeće godine, objavio je danas Tribunal u Hagu.

U odluci sudskog veća navodi se da će, i pored imenovanja branioca, Karadžić moći i dalje da sam sebe zastupa po „svakodnevnim pitanjima”, kao što su podnošenje zahteva, odgovora na predloge tužilaštva, i njegovo dalje pripremanje za suđenje.

„Ako Karadžić nastavi da bojkotuje suđenje u martu ili da na drugi način opstruira efikasno i pravično vođenje procesa, izgubiće pravo da sam sebe zastupa, više mu neće biti dozvoljena asistencija pravnog tima u pripremi odbrane i nametnuti branilac će preuzeti sveukupno zastupanje njega pred sudom”, upozorava se u odluci sudskog veća.

Ukoliko se, pak, Karadžić ne bude ovako ponašao, on će i dalje imati prvo da na suđenju sam sebe zastupa, a nametnuti branilac će prisustvovati procesu i ostati dostupan da se u njega uključi kad god sudsko veće to proceni da je neophodno, napominje veće.

U obrazloženju odluke navodi se da Karadžić suštinski ometa vođenje pravičnog i efikasnog postuka svojim upornim odbijajem da učestvuje u suđenju dok ne bude spreman, te da interesi pravde zahtevaju da mu se dodeli branilac po službenoj dužnosti.

Sudsko veće je ocenilo da će postavljenom braniocu biti potrebno vreme da se pripremi za proces i naložilo Sekretarijatu da odmah imenuje branioca i omogući mu neodložnu pripremu za suđenje.

Veće je pozvalo Karadžića da u potpunosti sarađuje sa nametnitim mu braniocem, kako bi se što bolje pripremio za suđenje.

U odluci je ocenjeno da će tri i po meseca biti adekvatno vreme za pripremu branioca, pošto će se njegovo učešće u postupku fokusirati samo na suđenje.

Suđenje Karadžiću, koje je počelo 27. oktobra izlaganjem uvodne reči tužilaštva, prekinuto je pre dva dana pošto je on odbio da učestvuje u suđenju dok ne bude spreman da iznese svoju odbranu.

Karadžic je zahtvao da mu se ostavi deset meseci za pripremu odbrane, ali je Haški sud to odbio.

Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam opština u BiH, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumano ponašanje, terorisanje, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca za vreme rata u bivšoj jugoslovenskoj republici između 1992. i 1995. godine.