Džabe smo krečili

Ne prođe dan da ne čujem ovu rečenicu (iz naslova) ili opis stanja u kome se nalazimo, a u kome nismo ni sanjali da ćemo biti. Moje nade, ili naše nade su prekrečene! Toliko su nam mišljenja bela od kreča da se umiveni pitamo zašto smo bili antikomunisti. Moj prijatelj, reditelj Kokan Mladenović, nosi ugraviran lik Josipa Broza na svojim čarapama ne zato da bi se prefarbao nego su ga drugi prekrečili. Ljudi koji drže do sebe poseduju izgrađeni stav za ceo život i zato sam osetio posebno uzbuđenje kada sam upoznao generala Stevana Mirkovića. Moj pokojni otac bi se zgranuo zbog moje iskrenosti. Setih se reči mog venčanog kuma, Zuke Džumhura, koji je sa pravom tvrdio da, osim smrtnog slučaja, najgore je kad vam srpski moleri uđu u kuću. Uz izvinjenje časnoj profesiji molera i farbara, njihovi epigoni banuli su nam u kuće tvrdeći da su moleri nacionalnog spasa. Međutim, ispostavilo se da su nam već u domovima, dobro snabdeveni krečom i farbama, tako da izlazi na videlo da je petooktobarski deo srpskog naroda prekrečen i prefarban.

Prefarbavaju se imena ulica tako da vam se može desiti da ne budete svesni da ste u rođenom gradu i da danima lutate kao Miloševićevi kontramintigaši. Jednostavno su nas poistovetili. Svoj ponos smo ofarbali u poltroneriju kojom dočekujemo svetske majstore krečenja i farbanja te umesto raširenih ruku širimo džepove ne bi li nam u njih ubacili neku kintu, dok onaj gitarista farba narod, jer nas koji smo se pretvorili u svetske prosjake, slika neverovatnim spektrom boja, kao da je Sava Šumanović! Setih se i onog prethodnika koji je obožavao crvenu boju, naročito na beretkama.

Deca su nam ofarbana pink farbom, dok nas u isto vreme Javni servis farba bojom nemoći u pokušaju da nam pošalje vatromet boja nade.

U romanu Borislava Pekića ,,Vreme čuda” opisana je scena u kojoj novodošla vlast uzaludno pokušava da prefarba fresku u lokalnoj crkvi. Sutradan se freska ponovo, prkoseći farbi, preteći pojavljuje i opominje. Naša crkva takođe učestvuje u krečenju i grdnji sopstvenog naroda dok kosovske freske izranjaju iz naših duša. Nekada su bile uz nas a sada su tako daleko i čekaju da budu prekrečene iz našeg sećanja i osećanja.

Dok ovo pišem zasedanje srpske skupštine se odlaže u iščekivanju da pozvani ministri svrate. Sačekajte nestrpljivi poslanici jer sami znate da mešanje iluzija sa krečom i farbom zahteva vreme.