Šešelj pomogao svedoku Stopariću da „progleda”

Saslušanjem Gorana Stoparića koji je juče, drugog dana svog svedočenja, rekao da su devedesetih godina govori Vojislava Šešelja u njemu probudili nacionalističku svest i kako se to u Srbiji kaže „omogućili mu da progleda”, tužilaštvo Haškog tribunala juče je nastavilo izvođenje dokaza protiv Vojislav Šešelja.

Nastojeći da dokaže da je sama srž Šešeljeve retorike bila u tome da sa teritorije Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine treba da se proteraju pripadnici hrvatske i muslimanske nacionalnosti kako bi se ostvario koncept „velike Srbije”, zastupnik tužilaštva Kristina Dal je želela da svedok opiše način na koji je Šešelj držao govore – da li je govorio glasno, ili tiho, da li je bio strastven ili povučen.

Bivši pripadnik paravojne formacije „Škorpioni”, koji je kao komandir voda u odredu „Leva supoderica”, sastavljenom od dobrovoljaca SRS-a, učestvovao u borbama u Vukovaru, rekao je da je prvi Šešeljev govor čuo u fudbalskom klubu u Šidu.

„Šešelj govori glasno i inače. Strastven je u svojim govorima.

On ume da govori... Govori su bili nacionalističke prirode. Tada su oni bili moderni u našem političkom životu, tako da smo mi kao slušaoci i građani voleli da ga slušamo”, odgovorio je Stoparić.

Na pitanje tužiteljke da li je Šešelj podsticao ljude da se prijave kao dobrovoljci, on je indirektno odgovorio.

„Šešelj je objašnjavao situaciju i kakve nam opasnosti prete i da ako si patriota dužnost ti je da na bilo koji način učestvuješ u tome. Neko je sposoban da učestvuje u tome sa oružjem u rukama, a neko sa olovkom u ruci”, rekao je.

Kao i prethodnog dana, u ispitivanju su i juče aktivno učestvovale i sudije.

„Kažete da je to kod vas probudilo nacionalnu svest. Možete li da nam kažete šta podrazumevate pod tom nacionalnom svešću. Šta to za vas tačno predstavlja”, upitao je predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti.

„Časni sude, pre toga, dok sam bio učenik u osnovnoj i srednjoj školi, jedan deo istorije smo učili na način kako su ga napisali, ja tako smatram, pobednici u Drugom svetskom ratu, odnosno partizani pod rukovodstvom Komunističke partije i Josipa Broza Tita.

Učili smo neku definiciju nacionalizma koju su dali komunisti. Jednostavno je nacionalizam bila tema koja nije bila dozvoljena, a već 1990. pojavljuju se ljudi koji nam prezentuju nešto drugačiju istoriju, koja je, po meni, imala realnu osnovu, jer u istoriji koju sam ja učio četnici i ustaše su bile identični, identifikovani kao jednaki neprijatelji. Ustaše su imale koncentracione logore, a četnici nisu, tako da meni identifikacija i izjednačavanje ta dva pokreta nije bila jasna, a u vreme 1991. pojavila se masa ljudi koja nam je objašnjavala da to nije tako”, objasnio je svedok.

Deo sednice juče je bio zatvoren za javnost, ali u delu koji je mogao da se prati preko Interneta dosta vremena je potrošeno na govor lidera radikala u selu Kukujevci, kod Šida, koje je poznato po tome što je većina hrvatskog stanovništva zamenila svoje posede sa Srbima iz Republike Hrvatske.

Svedok je juče potvrdio da je ispred opštinskog odbora Srpske radikalne stranke Šida učestvovao u obezbeđenju tog skupa.

„U tom momentu kada je Šešelj posetio ovo selo u njemu je bilo dosta ljudi koji su došli iz Hrvatske. Šešelj se njima obraćao. To je možda bilo 1993. godine”, sećao se Stoparić.

Sudiju Flaviju Latanci je zanimalo da li je Šešelj tom prilikom govorio o tome da je trebalo da Hrvati odu, da napuste selo, i da bi to trebalo da učine Hrvati koji su još bili tamo. Odnosno, uopšte uzev, da li je rekao da Hrvati treba da napuste teritoriju Srbije?

Stoparić je odgovorio da je Šešelj imao običaj da u svojim govorima kaže da su Hrvati dužni da napuste Srbiju. Da se ne seća tačno, ali da tokom ovog govora on to nije pominjao jer je u selu već bila učinjena razmena.

Predsedavajući sudija Antoneti je od svedoka tražio da objasni

da li su se Srbi i Hrvati sporazumeli kako bi razmenili kuće. Da li se radilo o otkupu kuća ili je došlo do prisilne razmene gde je Hrvatima stavljeno do znanja da treba da napuste selo kako bi omogućili Srbima iz Hrvatske da dođu.

„Časni sude, u vreme kada su Hrvati u Kukujevcima izrazili želju da razmene kuće sa Srbima u Hrvatskoj, otvorena je agencija ’Lasta’, prvo u samom selu Kukujevci, a kasnije i u Šidu.”

„Da li je to bila agencija za nekretnine ili je to bila neka vladina agencija”?, nastavio je sudija Antoneti.

„Vlasnik agencije je bio Srbin koji je došao iz Hrvatske. Kroz tu agenciju mnogi su izvršili zamenu. A što se tiče prisilnog zamenjivanja, nešto slično se desilo kasnije kada je pala Krajina pod pritiskom hrvatske ’Oluje’. Ogroman broj izbeglica je iz tog kraja prolazio kroz selo, a neki od njih su ušli u hrvatske kuće. Hrvati su se u tom momentu samo iselili i otišli u Hrvatsku, a kasnije su se sporazumeli sa onima koji su ušli u njihove kuće, pa su to i pravno izmenili”, odgovorio je Stoparić. „A agencija ’Lasta’ je bila otvorena pre Šešeljeve posete Kukujevcima.”

Stoparića će danas ispitivati Šešelj.