Ozna i Udba radile mimo zakona

BEOGRAD – Predsednik Državne komisije za otkrivanje tajnih grobnica ubijenih u Srbiji od septembra 1944. godine Slobodan Marković izjavio je da je cilj tog Vladinog tela da se pronađu i obeleže sve lokacije i utvrdi tačan broj osoba koje su u tom periodu ubile partizanske formacije.

Marković je, na konferenciji za novinare, ukazao da porodice streljanih imaju pravo da znaju pod kojim su okolnostima ubijeni i gde su sahranjeni njihovi rođaci.

Obaveza je države da im to i omogući, kao i da prouči delovanje tadašnjeg Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA), rekao je Marković.

Kako je on ocenio, OZNA i od 1946. i njena naslednica, Uprava državne bezbednosti (UDBA), punih su osam godina, sve do 1952, delovale bez ikakvih ustavnih i zakonskih ovlašćenja.

Kao primer za to Marković je pomenuo navode iz enciklopedije BIGZ iz 1976. godine, u kojoj stoji da UDBA od sredine 1952. godine više nije vojna formacija „i od tada svoje zadatke vrši u okviru Ustava i zakonima utvrđenih ovlašćenja”.

Marković je upozorio da tema tajnih grobnica i sada stvara određene podele u javnosti i da je zato formirana državna komisija, čiji cilj je „da se jedna sporna teme iz naše prošlosti izuči”.

Taj zadatak, kako je naglasio, nije lak, ali će Komisija u svom radu istrajavati da se sva pitanja kojima se bude bavila obrade na profesionalan i objektivan način, koji će doprineti prevazilaženju podela, a ne stvaranju novih.

Prema mišljenju Markovića, sastav Komisije, u kojoj su i istoričari koji su se bavili tom temom, jemstvo je da će sva pitanja biti sagledana svestrano, „bez ikakve ideološke i političke pristrasnosti”.

Komisija će uzeti u obzir širi kontekst i sve okolnosti koje su dovele do masovnih streljanja u Srbiji 1944. godine, najavio je Marković.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da zadatak Komisije nije da se bavi politikom i političkim događanjima iz Drugog svetskog rata, već da se omogući da svako ima pravo na grobno mesto i da ono bude obeleženo.

„Od suštinske je važnosti za pomirenje i budućnost našeg naroda da se jednom javno i otvoreno progovori o svemu što se događalo za vreme Drugog svetskog rata”, naglasio je Homen.

Na pitanje o otkrivanju mesta gde je sahranjen vođa četničkog pokreta general Dragoljub Mihailović, Homen je odgovorio da je stav Komisije da se u ekshumaciju njegovih posmrtnih ostataka krene tek kad se sa velikom sigurnošću dobiju tačni podaci o tom mestu.

Za sada se proveravaju razna svedočenja, i dalje se javljaju se novi svedoci, a proverava se i deo građe koja govori o uništavanju dokumentacije o tom slučaju, rekao je Homen.

Prema njegovoj najavi, očekuju se i tajna dokumenta iz tog vremena i iz nekih stranih arhiva, pre svega britanskih i nemačkih.

Kada se dobiju sve informacije, javnost će biti obaveštena onog trenutka kada sa velikom izvesnošću sve bude spremno za počak ekshumacije, rekao je Homen.

Konferenciji za novinare prisustvovali su i predstavnici slovenačke komisije za tajne grobnice, koji su govorili o iskustvima i teškoćama sa kojima su se susretali tokom skoro 20 godina rada.

Oni su u tom periodu otkrili oko 600 grobnica, ali su podnete samo dve krivične prijave protiv osumnjičenih za te zločine.

Jednu od njih istražni sudija je odbio, dok je drugu prihvatio tek ove godine, posle dve godine razmatranja, i sad traje ta jedina istraga.