Озна и Удба радиле мимо закона

БЕОГРАД – Председник Државне комисије за откривање тајних гробница убијених у Србији од септембра 1944. године Слободан Марковић изјавио је да је циљ тог Владиног тела да се пронађу и обележе све локације и утврди тачан број особа које су у том периоду убиле партизанске формације.

Марковић је, на конференцији за новинаре, указао да породице стрељаних имају право да знају под којим су околностима убијени и где су сахрањени њихови рођаци.

Обавеза је државе да им то и омогући, као и да проучи деловање тадашњег Одељења за заштиту народа (ОЗНА), рекао је Марковић.

Како је он оценио, ОЗНА и од 1946. и њена наследница, Управа државне безбедности (УДБА), пуних су осам година, све до 1952, деловале без икаквих уставних и законских овлашћења.

Као пример за то Марковић је поменуо наводе из енциклопедије БИГЗ из 1976. године, у којој стоји да УДБА од средине 1952. године више није војна формација „и од тада своје задатке врши у оквиру Устава и законима утврђених овлашћења”.

Марковић је упозорио да тема тајних гробница и сада ствара одређене поделе у јавности и да је зато формирана државна комисија, чији циљ је „да се једна спорна теме из наше прошлости изучи”.

Тај задатак, како је нагласио, није лак, али ће Комисија у свом раду истрајавати да се сва питања којима се буде бавила обраде на професионалан и објективан начин, који ће допринети превазилажењу подела, а не стварању нових.

Према мишљењу Марковића, састав Комисије, у којој су и историчари који су се бавили том темом, јемство је да ће сва питања бити сагледана свестрано, „без икакве идеолошке и политичке пристрасности”.

Комисија ће узети у обзир шири контекст и све околности које су довеле до масовних стрељања у Србији 1944. године, најавио је Марковић.

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен рекао је да задатак Комисије није да се бави политиком и политичким догађањима из Другог светског рата, већ да се омогући да свако има право на гробно место и да оно буде обележено.

„Од суштинске је важности за помирење и будућност нашег народа да се једном јавно и отворено проговори о свему што се догађало за време Другог светског рата”, нагласио је Хомен.

На питање о откривању места где је сахрањен вођа четничког покрета генерал Драгољуб Михаиловић, Хомен је одговорио да је став Комисије да се у ексхумацију његових посмртних остатака крене тек кад се са великом сигурношћу добију тачни подаци о том месту.

За сада се проверавају разна сведочења, и даље се јављају се нови сведоци, а проверава се и део грађе која говори о уништавању документације о том случају, рекао је Хомен.

Према његовој најави, очекују се и тајна документа из тог времена и из неких страних архива, пре свега британских и немачких.

Када се добију све информације, јавност ће бити обавештена оног тренутка када са великом извесношћу све буде спремно за почак ексхумације, рекао је Хомен.

Конференцији за новинаре присуствовали су и представници словеначке комисије за тајне гробнице, који су говорили о искуствима и тешкоћама са којима су се сусретали током скоро 20 година рада.

Они су у том периоду открили око 600 гробница, али су поднете само две кривичне пријаве против осумњичених за те злочине.

Једну од њих истражни судија је одбио, док је другу прихватио тек ове године, после две године разматрања, и сад траје та једина истрага.