„Seči energija” čeka srpske projekte

Izgradnja nekoliko elektrana na srednjem toku Drine, farme vetrenjača i finansiranje koridora koji će povezati drumski, železnički i morski saobraćaj jesu najznačajniji delovi dogovora koji su tokom nedavnih razgovora u Rimu postigli članovi delegacija Srbije i Italije. 

Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, kaže da su Italijani pokazali veliki interes za ulaganje u energetiku, i to u obnovljive izvore energije, ali i u hidropotencijale.

– Italijani za sada nisu specificirali lokacije gde bi gradili farme vetrenjača. To je za sada dogovoreno u načelu. Pre nego što počne realizacija ozbiljnih projekta, potrebno je da budu obavljeni tehnički radovi – kaže Rajaković.

Izrazili su i jasan interes za gradnju elektrana na srednjem toku Drine, gde bi bilo izgrađeno nekoliko elektrana manjeg kapaciteta. Naš sagovornik navodi da ni ovi projekti nisu za sada razvijeni, kao na primer u gornjem toku Drine.

– Tehnička dokumentacija koju u ovom trenutku imamo nije dovoljno razvijena da bismo mogli da definišemo kolike snage će biti elektrane. To će biti određeno kada za početak budu završene predfizibiliti studije. Posle toga će se raditi detaljnije i preciznije pri čemu ćemo voditi računa o srpskim interesima – napominje Rajaković.

Posle potpisivanja ugovora u Italiji, sledeći koraci su upravo rad na tehničkoj dokumentaciji na višem nivou, što znači da će naši stručnjaci iz oblasti energetike raditi sa italijanskim kolegama. Partner za većinu tih projekata je Elektroprivreda Srbije, dok je vlada Italije odredila da njihov zastupnik bude kompanija „Seči energija”. Oni će se dogovoriti ko će biti nosilac izrade projekata iz kojih će se videti jasna tehnička i ekonomska slika isplativosti i tehničke opravdanosti tih programa. Tada će se utvrditi koliki procenat vlasništva će koja strana imati i srazmerno tome koliko će električne energije biti podeljeno domaćinstvima u Srbiji i Italiji.

– Ukoliko se utvrdi da su ti projekti opravdani, za njihovu realizaciju biće potrebno godinu i po, posle čega se na građevinsku dozvolu čeka dve godine. Ukoliko sve bude kako treba, od 2017. godine struju će dobijati domaćinstva u dve države – naglasio je Rajaković.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, uskoro će biti urađena i analiza projekata revitalizacije železničke pruge Beograd–Bar, gradnja novog drumsko-železničkog mosta na Dunavu – Žeželjevog mosta i projekta autoputa Beograd–Temišvar.

Sporazum u Rimu je nastavak saradnje dve države. Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i ministar za ekonomski razvoj Italije Klaudio Skajola potpisali su 9. marta ove godine protokol o saradnji u energetici. Početkom juna EPS i „Seči energija” su u Beogradu potpisali sporazum o izgradnji devet hidroelektrana na reci Ibar. Tada je direktor EPS-a Marković naglasio da „EPS sa optimizmom ulazi u taj projekat” i da očekuju da „za nekoliko godina iz Ibra koristimo novu i čistu hidroenergiju”.