Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Promašena igra sa talibanima

Мула Омар

Suočeni sa upozorenjima vojnih eksperata da rat ne može da se dobije silom, anglosaksonski lideri invazije na Avganistan vraćaju se staroj formuli: ukoliko protivnika ne možeš da pobediš, pridruži mu se.

U „kritičnom trenutku”, kako je ovo vreme opisala Hilari Klinton u Kabulu, SAD uz podršku Britanije, i uz sumnjičavi oprez partnera u NATO-u, pokušavaju da po starom kolonijalnom receptu podele talibane kako bi one „reciklirane” uveli u vlast u Kabulu.

Projekat o kome Amerikanci govore godinu dana, a šef britanske diplomatije ga ponovo lansirao ove nedelje, svojevrstan je izraz nemoći Zapada da definiše uspešnu „izlaznu strategiju” u sukobu sa nadirućim fundamentalistima mule Omara i njegovim saveznikom iz Al Kaide Osamom bin Ladenom.

Ideja o uključivanju u vlast talibana koji polože oružje nije nova. Lansirali su je Saudijci, podrazumeva se na mig iz Vašingtona pošto je CIA „razradila” mapu avganistanskih plemena i klanova koji bi mogli da sarađuju. Već krajem oktobra 2008. tvrdilo se da su SAD pripravne na direktne razgovore sa „elementima talibana”.

Konstrukcija se gradila na ničim do sada nepotvrđenoj premisi da bi mula Omar zarad ulaska u vlast bio spreman da rasturi savezništvo sa Al Kaidom.

Godina koja je u međuvremenu protekla sve demantuje. Ispunjena je talibanskim osvajanjima novih teritorija, rastućom oružanom silom koja obara helikoptere NATO-a i akcijama bombaša samoubica koji dramatično destabilizuju Avganistan i Pakistan.

Malo šta se promenilo i u Kabulu. Avganistanski predsednik Hamid Karzai, iznuđeni miljenik Zapada, juče je preuzeo drugi mandat. Proglašen je za pobednika pošto je uoči drugog kruga predsedničkih izbora protivkandidat Abdulah Abdulah, bivši šef diplomatije, izjavio da ne vidi šansu da se izbori sa krađama tokom skandaloznih izbora u avgustu.

Karzaijeva sumnjiva pobeda dodatno uzdrmava ionako problematičan legitimitet vlasti koju su instalirale invazione trupe NATO-a posle obaranja talibanskog režima 2001. Svestan koliko je ranjiv, a spreman da posluša savete saveznika koji ga drže, Karzai pokušava da „umerene” talibane uključi u vlast, dok se Amerikanci nadaju da će osvojiti „drugi prsten” talibanskih komandanata – iza najčvršćeg koji okružuje mulu Omara.

Novi-stari predsednik je u inauguracionom govoru pozvao „braću talibane” da uđu u vladu. Nekolicina „reformisanih talibana” se odazvala. Sedmorica se pridružila lokalnoj vlasti u provinciji Badgis, 11 u provinciji Baglan, a još sedmorica iz provincije Kunduz su najavili da će učiniti isto.

Da li je to početak erozije talibanske moći, kako priželjkuju Karzai i Amerika?

Argumenti protiv toga su snažni. Paštuni, većinski narod Avganistana, regrutuju najveći broj talibana čiji uspon počiva na rastućem antiamerikanizmu stanovništva izazvanom smrtonosno-ciničnim „kolateralnim štetama” vazdušnih akcija 100.000 vojnika NATO-a. Većina talibana odana je muli Omaru i ideji islamskog emirata Avganistan, kakav god on bio. „Reformisani” talibani postaju izdajnici, a samim tim meta atentata. Strah će biti dodatni faktor odvraćanja.

Britanske diplomate i MI-6 sada predvode napore da se pregovara sa „umerenim talibanima” kako bi oni bili skinuti sa liste sankcija UN. Šef Forin ofisa Dejvid Miliband je lider te akcije.

Po klasičnom klišeu „podeli i vladaj”, Britanci izgleda veruju da će ispasti dobri savetnici Amerikancima. Greška je trostruka.

Prva je da Miliband, kao glasnogovornik premijera Gordona Brauna, zaboravlja da su Britanci u 19. veku, usred „Velike igre” sa carskom Rusijom, izgubili Avganistan. Druga se tiče Sovjeta i njihove pogubne decenije od invazije 1979. Treća je da Amerikanci vole da saslušaju britanska udvoravanja – kao Džordž V. Buš „pudlicu” Tonija Blera oko Iraka – ali da vode svoju politiku.

Odluka je, dakle, u rukama Baraka Obame. Problem je u tome što „izlazna strategija” njegove administracije za Avganistan, koja pravi razliku između talibana i Al Kaide, ne obećava ništa dobro.

Avganistansku odluku „života ili smrti” Obama će, suočen sa agonijom, saopštiti za nekoliko nedelja. Posle onoga što je pre neki dan rekao generalni sekretar NATO-a, može se očekivati da će uprkos sve češćim upozorenjima armijskih vrhova slediti povećanje broja američkih vojnika na 70.000 ne bi li se talibani silom primorali da uđu u političke procese.

Obamina strategija podrazumeva još – jačanje centralne vlasti, suprotstavljanje korupciji i snaženje nacionalne armije kako bi kontrolisala unutrašnjost i granice i tako obnovila bezbednost regiona.

Ideja o uvlačenju talibana u vlast nema šansu ukoliko Karzai ne pokaže spremnost da se suoči sa korupcijom i ukoliko ne omogući normalan život za 28 miliona Avganistanaca. Toga nema. Talibani pokrivaju prostor. Oni ponovo drže svoje sudove i bolnice, čak i ombudsmana, što potvrđuje paralelnu snagu njihove vlasti. Vlada u Kabulu nije pobeđena, ona je nadvladana.

Iznad svega, nikakve su šanse da će proces nacionalnog pomirenja i uvlačenju talibana u vladu, o čemu govore Zapad i Karzai, uhvatiti koren ukoliko se SAD i NATO ne povuku, ili bar najave plan povlačenja.

Osećajući iza sebe pobedničku istoriju „Velike igre” sa Britancima, Amerikancima u Vijetnamu ili Sovjeta u Avganistanu, talibani su sasvim jasni: nema nikakvih pregovora dok su strane trupe u Avganistanu. Mula Omar obećava još žešće borbe.

Izginuće još Amerikanaca, Britanaca, Nemaca ili Italijana, a rat je već izgubljen.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.