Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Промашена игра са талибанима

Мула Омар

Суочени са упозорењима војних експерата да рат не може да се добије силом, англосаксонски лидери инвазије на Авганистан враћају се старој формули: уколико противника не можеш да победиш, придружи му се.

У „критичном тренутку”, како је ово време описала Хилари Клинтон у Кабулу, САД уз подршку Британије, и уз сумњичави опрез партнера у НАТО-у, покушавају да по старом колонијалном рецепту поделе талибане како би оне „рециклиране” увели у власт у Кабулу.

Пројекат о коме Американци говоре годину дана, а шеф британске дипломатије га поново лансирао ове недеље, својеврстан је израз немоћи Запада да дефинише успешну „излазну стратегију” у сукобу са надирућим фундаменталистима муле Омара и његовим савезником из Ал Каиде Осамом бин Ладеном.

Идеја о укључивању у власт талибана који положе оружје није нова. Лансирали су је Саудијци, подразумева се на миг из Вашингтона пошто је ЦИА „разрадила” мапу авганистанских племена и кланова који би могли да сарађују. Већ крајем октобра 2008. тврдило се да су САД приправне на директне разговоре са „елементима талибана”.

Конструкција се градила на ничим до сада непотврђеној премиси да би мула Омар зарад уласка у власт био спреман да растури савезништво са Ал Каидом.

Година која је у међувремену протекла све демантује. Испуњена је талибанским освајањима нових територија, растућом оружаном силом која обара хеликоптере НАТО-а и акцијама бомбаша самоубица који драматично дестабилизују Авганистан и Пакистан.

Мало шта се променило и у Кабулу. Авганистански председник Хамид Карзаи, изнуђени миљеник Запада, јуче је преузео други мандат. Проглашен је за победника пошто је уочи другог круга председничких избора противкандидат Абдулах Абдулах, бивши шеф дипломатије, изјавио да не види шансу да се избори са крађама током скандалозних избора у августу.

Карзаијева сумњива победа додатно уздрмава ионако проблематичан легитимитет власти коју су инсталирале инвазионе трупе НАТО-а после обарања талибанског режима 2001. Свестан колико је рањив, а спреман да послуша савете савезника који га држе, Карзаи покушава да „умерене” талибане укључи у власт, док се Американци надају да ће освојити „други прстен” талибанских команданата – иза најчвршћег који окружује мулу Омара.

Нови-стари председник је у инаугурационом говору позвао „браћу талибане” да уђу у владу. Неколицина „реформисаних талибана” се одазвала. Седморица се придружила локалној власти у провинцији Бадгис, 11 у провинцији Баглан, а још седморица из провинције Кундуз су најавили да ће учинити исто.

Да ли је то почетак ерозије талибанске моћи, како прижељкују Карзаи и Америка?

Аргументи против тога су снажни. Паштуни, већински народ Авганистана, регрутују највећи број талибана чији успон почива на растућем антиамериканизму становништва изазваном смртоносно-циничним „колатералним штетама” ваздушних акција 100.000 војника НАТО-а. Већина талибана одана је мули Омару и идеји исламског емирата Авганистан, какав год он био. „Реформисани” талибани постају издајници, а самим тим мета атентата. Страх ће бити додатни фактор одвраћања.

Британске дипломате и МИ-6 сада предводе напоре да се преговара са „умереним талибанима” како би они били скинути са листе санкција УН. Шеф Форин офиса Дејвид Милибанд је лидер те акције.

По класичном клишеу „подели и владај”, Британци изгледа верују да ће испасти добри саветници Американцима. Грешка је трострука.

Прва је да Милибанд, као гласноговорник премијера Гордона Брауна, заборавља да су Британци у 19. веку, усред „Велике игре” са царском Русијом, изгубили Авганистан. Друга се тиче Совјета и њихове погубне деценије од инвазије 1979. Трећа је да Американци воле да саслушају британска удворавања – као Џорџ В. Буш „пудлицу” Тонија Блера око Ирака – али да воде своју политику.

Одлука је, дакле, у рукама Барака Обаме. Проблем је у томе што „излазна стратегија” његове администрације за Авганистан, која прави разлику између талибана и Ал Каиде, не обећава ништа добро.

Авганистанску одлуку „живота или смрти” Обама ће, суочен са агонијом, саопштити за неколико недеља. После онога што је пре неки дан рекао генерални секретар НАТО-а, може се очекивати да ће упркос све чешћим упозорењима армијских врхова следити повећање броја америчких војника на 70.000 не би ли се талибани силом приморали да уђу у политичке процесе.

Обамина стратегија подразумева још – јачање централне власти, супротстављање корупцији и снажење националне армије како би контролисала унутрашњост и границе и тако обновила безбедност региона.

Идеја о увлачењу талибана у власт нема шансу уколико Карзаи не покаже спремност да се суочи са корупцијом и уколико не омогући нормалан живот за 28 милиона Авганистанаца. Тога нема. Талибани покривају простор. Они поново држе своје судове и болнице, чак и омбудсмана, што потврђује паралелну снагу њихове власти. Влада у Кабулу није побеђена, она је надвладана.

Изнад свега, никакве су шансе да ће процес националног помирења и увлачењу талибана у владу, о чему говоре Запад и Карзаи, ухватити корен уколико се САД и НАТО не повуку, или бар најаве план повлачења.

Осећајући иза себе победничку историју „Велике игре” са Британцима, Американцима у Вијетнаму или Совјета у Авганистану, талибани су сасвим јасни: нема никаквих преговора док су стране трупе у Авганистану. Мула Омар обећава још жешће борбе.

Изгинуће још Американаца, Британаца, Немаца или Италијана, а рат је већ изгубљен.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.