Flamanac na čelu Evropske unije

Brisel, 19. novembra Evropska unija dobila je večeras na vanrednom samitu u Briselu prvog predsednika (stalnog predsedavajućeg Saveta EU) u svojoj istoriji, to je Herman van Rompuj (62), dosadašnji belgijski premijer. Istovremeno, mesto visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost prvi put je pripalo ženi– izabrana je Britanka Ketrin Ešton (53), koja je poslednju godinu dana provela na dužnosti evropskog komesara za trgovinu. Radna večera potrajala je mnogo kraće nego što je bilo ko očekivao i već oko 21 čas pred novinarima su se pojavili predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsedavajući Saveta EU (švedski premijer) Fredrik Rajnfeld da zajedno sa izabranim funkcionerima saopšte dobre vesti. Suprotno najavama koje su stizale proteklih dana, lideri EU obavili su posao brzo i efikasno i odluke doneli konsenzusom.

Evropska unija je unija vrednosti bez kojih ovaj svet ne bi bio ovakav kakvim ga znamo. Svaka država ima svoje osobenosti i svaka nosi svoj paket. Bez poštovanja naših razlika nema ni jedinstva, a to je princip kojim ću se rukovoditi. Svaka zemlja je pobednik pregovora, jer poraženih nema. Saslušaću potrebe svake od država EU i daću sve od sebe da zastupam najbolje što znam interese čitave EU i svih njenih građana. Verujem da će u naredne dve i po godine nove zemlje koje ispune uslove biti priključene EU– rekao je pored ostalog Rompuj u svom prvom javnom obraćanju posle izbora. On se novinarima obratio na tri jezika: francuskom, engleskom i flamanskom.

Ešton, kojoj je uz najvišu diplomatsku dužnost u EU pripalo i mesto potpredsednika EK (shodno Lisabonskom ugovoru), najavljena od Baroza kao Keti, rekla je da je veoma iznenađena nominovanjem, pa zbog toga nema napisan govor.

Za mene je veliki izazov što ću raditi sa Savetom EU i EK kao prva žena na ovom mestu i prvi predstavnik Velike Britanije. Radiću najbolje što umem i trudiću se da dostojno predstavljam EU širom sveta– rekla je Ešton u kratkom obraćanju, tokom kojeg je istakla naročitu zahvalnost Havijeru Solani, dosadašnjem visokom predstavniku EU i Beniti Ferero Valdner, komesaru za spoljne poslove.

Rompuj bi trebalo da stupi na dužnost prvog decembra uporedo s početkom primene Lisabonskog ugovora, a njegov mandat traje dve i po godine (ima mogućnost jednog reizbora), dok će Ešton sačekati imenovanje novih članova EK, verovatno do 1. februara naredne godine. Pred Eštonovom je i procedura glasanja u Evropskom parlamentu, koji treba da potvrdi njeno imenovanje.

Rompuj je na novu dužnost izabran kao kandidat evropskog desnog centra, dok je Ešton dobila podršku socijalista.

Haiku pesnik Rompuj

Herman van Rompuj, flamanski demohrišćanin i profesor ekonomije, rođen u Briselu, pre nešto manje od godinu dana na mestu premijera Belgije nasledio je v. d. Iva Leterma i u međuvremenu pokazao veliku umešnost u vođenju etnički podeljene Belgije u teškim uslovima ekonomske krize. Više pragmatičan nego harizmatičan, kako ga opisuju ovdašnji analitičari, Rompuj je univerzitetsko zvanje stekao na katoličkom univerzitetu u Luvenu, gde je uporedo studirao filozofiju i ekonomiju. Pre ulaska u politiku bio je bankar, a na mestu belgijskog ministra finansija proveo je šest godina (1993–1999) i najzaslužniji je za prelazak Belgije na evro. Predsedavao je donjem domu belgijskog parlamenta od 2007. godine. Ljubitelj je haiku poezije, a mediji su prethodnih dana objavili njegove stihove koji glase: „Muva leti, zuji. Vrti se i izgubljena je u sobi. Nikom ne čini zlo”.

Baronesa Ketrin Ešton

(/Slika2)Ketrin Ešton nema mnogo iskustva u spoljnoj politici, ali se pokazala kao dobra zamena za Pitera Mendelsona, bivšeg evropskog komesara za trgovinu, koji je pre godinu dana napustio EK i vratio se u Britaniju na poziv premijera Gordona Brauna. Bila je parlamentarni sekretar u nacionalnom ministarstvu za obrazovanje, a bavila se pitanjima školske politike i borila za zabranu kažnjavanja dece batinama. Bila je direktor poslovne zajednice i osnivač foruma poslodavaca za osobe sa invaliditetom. Titulu baronese od Apholanda (rodno mesto) dobila je 1999. godine. Bila je lider Doma lordova i predsednik Saveta lordova u kabinetu Gordona Brauna od juna 2007. godine, a bavila se pitanjima pravosuđa i unutrašnjih poslova. Odigrala je jednu od ključnih uloga prilikom glasanja o ratifikaciji Lisabonskog ugovora u gornjem domu britanskog parlamenta.